четвртак, 27. новембар 2014.

Salata od leblebija







Tek sam pre par godina otkrila koliko su leblebije ukusne! A nije da nije bilo prilike i ranije... Sećam se još kao dete odlazaka u bioskop gde su ispred stajali prodavci sa korpama i uzvikivali "semenke, suncokret, kikiriki, leblebije... sport za zube"! Volela sam semenke i kikiriki, leblebije mi uopšte nisu bile privlačne.

Dok nisam videla ovu salatu. Našla sam leblebije u "Super Veru", sušeni paradajz (koji sam sama pravila) je samo čekao da bude negde upotrebljen, a sir i luk ionako uvek imam u kući..





Sastojci:
200 gr kuvanih leblebija
1 manji luk seckan na kolutove
70 gr feta sira 
šaka sušenog paradajza oceđenog od ulja 
1/2 kašičice čili paste
 1 češanj seckanog belog luka
2 kašike seckanog peršuna
1 limun - sok
4 kašike domaćeg maslinovog ulja
so i biber


Priprema:
Kuvane leblebije ocediti i prebaciti u činiju. Dodati luk naseckan na kolutove, feta sir isečen na kockice i sušeni paradajz oceđen od ulja i isečen na manje komade (najbolje je kuhinjskim makazama!) 
Začiniti ljutom paprikom, peršunom, belim lukom i biberom, zakiseliti limunom i zaliti domaćim maslinovim uljem. 

Pravila sam i od kuvanih leblebija iz konzerve, ali još češće ih sama skuvam - potopim ih da prenoće, pa sutradan kuvam dok ne omekšaju (45 - 50 minuta). 




Mnogo puta sam ovu salatu spremala sebi za ručak.  Malo čorbice pre nje, pa ova salata i malo vina uz nju i to mi bude kompletan obrok. Salata je sita i beskrajno ukusna! Može da bude i prilog, kao što je bila meni uz vege ćuftice.


Spremala sam je gostima, svima se dopala. Spremala sam je i odnosila na mnoge proslave, gde su je u početku sumnjičavo merkali, da bi posle prvog zalogaja navalili na nju i sipali repete... Mnogima sam prosledila recept jer je jednostavan, a uživanje je zagarantovano! 

Na slikama je salata slikana u više navrata, stvarno je često pravim. I preporučujem je i vama!






Adapirano od sibinka 

недеља, 23. новембар 2014.

Domaći kefir


Znate koliko je koristan, ne moram ja da vam kažem. Uostalom, Internet je prepun natpisa o blagotvornosti kefira za naše telo i njegovo zdravlje. Preneću samo moje dvogodišnje iskustvo stečeno njegovim pravljenjem. 



Priprema kefira zahteva svakodnevno angažovanje. Mnogi se olako zalete, nabave kefir gljivu, a posle mesec-dva dana ih prođe entuzijazam jer im dosadi svakodnevni posao oko nje. Nije to veliki posao, nekih 5-10 minuta, ali mora da se odradi svakoga dana! Meni još nije dosadio...

Kefir gljivu mi je dala moja prijateljica Živka. Ponudila mi je, a da ja pošteno nisam ni znala o čemu se radi i kako se sa njom rukuje. Do tada kefir nisam čak ni kupovni probala, domaći još manje... Ali, što kaže moj otac, radoznali majmun u meni je pobedio. Donela sam kući teglicu sa grumenčićima nalik usitnjenom karfiolu, uključila komp i izguglala more saveta, recepata i foruma na kojima su raspravljali šta, kako, zašto... 


Pravim ga ovako:


Kefir - gljivu (120 grama) stavim u čistu teglu od 720 mililitara (zovu je tegla od kilo, jer u nju stane oko kilogram meda). 






Prelijem je do "venca" mlekom sobne temperature, 
ili češće iz frižidera. 













Poklopim ovlaš plastičnim poklopcem i stavim na mirno mesto da gljiva u miru odradi svoj posao i nahrani se mlekom. 











Posle dvanaest sati na temperaturi od nekih 20°C odvoji se zelena surutka na dnu tegle. Meni je to znak da je kefir gotov. Ako je hladnije, treba više vremena. Važno je da se pojavi sloj providne surutke. Nekad se digne na polovinu tegle (gljiva je živi stvor, pa ima svoje kaprice!) Tada ja kefir ostavim u frižider, pa ga posle dvanaest sati procedim. 





Znači, ciklus je 24 sata. Negde piše da ne treba da stoji u frižideru, negde da treba, meni se više sviđa ukus kad pre ceđenja odstoji na hladnom.

Sud u koji cedim je staklen, cediljka i lopatica kojom se pomažem pri ceđenju su plastični. Kažu da ne treba ništa metalno i to poštujem! Sadržinu tegle pažljivo izručim u cediljku, pa lopaticom blago mešam dok se kefir odvaja od gljive. 


Pritiskam je i blago gnječim da izađe što više kefira. Kažu da je najzdraviji baš taj koji se pri kraju ocedi. 







Lopaticom odozdo skidam kefir sa cediljke, pazeći da pri tom ne ubacim neku gljivicu u oceđeno. Nije opasno da gljivu malo progutamo (neki čak savetuju da se i sama ona jede, u salati ili da se doda u smoothie), ali ja pazim da ih u kefiru koji pijem nema.












Oceđenu gljivu ne ispiram! Čitala sam da je tako kefir zdraviji, a i meni je lakše. Samo je ponovo smestim u čistu teglu, nalijem mlekom i kreće sve iz početka. Dobro je kad je na izgled malčice sluzava, ponekad se razvlači kao bale, pa joj tepam "balavica moja"...



Gljivu odprilike jednom mesečno odmaram. Isperem je i držim 24 sata u tegli nalivenu vodom. Onda je ocedim i isperem, ubacim u teglu i nalijem mlekom. Odmorenoj gljivi treba malo duže da napravi kefir, ali se posle dan-dva vrati u formu... Kada putujem na duže, ocedim je i prosušim na kuhinjskoj krpi, suvom plastičnom kašikom je prebacim u plastičnu kesicu, istisnem vazduh i zatvorim štipaljkom za kese ili selotejpom. Ostavim je u zamrzivaču. Po povratku sa puta zamrznutu gljivu stavim u sud i nalijem mlekom. Posle 2-3 dana vrati se u normalni režim. Ako putujem na put do nedelju dana, čuvam je u frižideru nalivenu vodom ili mlekom.



Mleko koje koristim je od 3,6% masnoće. Probala sam sva koja kod nas postoje - od 0,5%, 1,5%, 2,2%, 2,8% pa do tog najmasnijeg. Kefir od posnijeg mleka je vodnjikav i baš kiseo, dok je od masnijeg gušći i kremast. 
Posle dve nedelje, gljiva se razmnoži duplo. Od početnih 120 grama očas posla prešiša preko 200. Višak dati drugome, ili ga baciti. Meni je u početku bilo žao da bacim, al kada bih je čuvala, to bi bila invazija sićušnih "karfiolčića". Neko vreme sam višak ubacivala Maksiju u večeru, ali mu se nije sviđala pa sam prestala. Vi možete da je iskoristite i pravite kefir u još jednoj tegli, pogotovo ako vas je više. Nama je dosta jedna tegla, to je po čaša kefira dnevno. Uz parče - dva domaćeg hleba i malo domaćeg ajvara bude baš ukusan i zdrav doručak! 
















Inače, kefir možete da koristite i za kefir - kvasac kojim možete da napravite hleb bez kupovnog...

18. maj 2015 - još jedna novija slikica u veselom prolećnom fazonu...




четвртак, 20. новембар 2014.

Na slavi kod Mine






Pominjala sam već Minu, moju sestru od tetke. Imam ovde nekoliko recepata koje sam preko telefona ili preko poruka na FB dobila od nje. Svestrana je, obrazovana, elokventna, što bi stariji rekli "vid'la je i sveta" - stigla i u Čile i u Japan, živela u Pragu i Lisabonu. Plus je lepa, duhovita i pametna. Pored svog prevodilačkog posla, Mina podučava jogu u jednom studiju u Beogradu. Sa njom sam na joga odmoru obilazila kafančice u Sartiju (Sitonija) i isprobavala grčke specijalitete. Sa tog odmora ima ovde recepata za melitzano salatu, koljivo, hlepčiće sa anisom... 

2012. - sto sa salatama i hladnim predjelom

Mina voli dobro da pojede, ne mislim količinski, već da je kvalitetno i ukusno (moja je svekrva imala izraz "gustiozno"). Voli i da sprema hranu, kako srpsku tradicionalnu, tako možda još više onu koja je bez ograničenja nametnutih stečenim navikama. Radoznala je da proba novo. Sa svojih putovanja donosi začine i namirnice kojih ovde nema, pa je njena kuhinja bogata mirisima iz celog sveta. 


2012. - trobojna slana torta - njoke sa sosom od sira - sarma - projice od heljde sa zeljem i obična proja

Nije vegetarijanac, ali je njena ishrana je puna povrća, mahunarki i žitarica. Mnogo toga sam prvi put jela baš kod nje - kinou, kus-kus, komorač, leblebije, azuki pasulj, a od začina kumin, đumbir. Mnoge zanimljive kombinacije takođe - nar ili pomorandže u salati, grožđe u pasulju... Dosta toga sam usvojila i ja, jer mi se to kako ona sprema sviđa. 


2012. - pihtije - čvarci - prženo meso - pečenje

Mina slavi Đurđic i zove puno gostiju. Za posluženje pomeša hranu, tradicionalnu i novu. To znači da ima sarme i pečenja, čvaraka, urnebes salate, ajvara, turšije i pihtija. Ali i bezbroj neobičnih salata koje nas iznenade odličnim ukusom i pored nesvakidašnjih kombinacija. Celu kuhinju pretvori u neku vrstu švedskog stola - salate, pečenje i hladne mezetluke poređa na veliki sto, sarma stoji na šporetu, meso, pite i peciva na radnoj površini, pa se gosti sami poslužuju onim što žele...


2014. - salate : kiseli kupus sa rotkvicama i heljdom - cvekla, kupus i masline -
crveni i azuki pasulj, kinoa, grožđe i jabuke - leblebije sa fetom, sušenim paradajzim i kus kusom.

Tradicionalisti će možda reći da ta hrana nije za ovu priliku, ali potvrđujem da svi prvo obratimo pažnju na te interesantne i posebne salate. U njma nema ni majoneza ni pavlake, al opet su sve od reda primamljive! I sve te specijalitete smisli i napravi sama, nešto malo joj pomogne muž. Jedino kolače ne stigne da mesi, to joj uradi svekrva, ili ih poruči. Onomad sam se zalepila za salate, pa sam zaboravila da slikam kolače. Dok sam se opsetila - već su planuli! 


2014.Minina salata sa narom
2014. - Salata od komorača i pomorandže   













2014. - pečenje - čvarci i ljute salate - sarma

Ove godine se žalila da je imala peh da joj verni šporet "ispusti plemenitu dušu" baš na dan slave, pa nije bilo projica, pitica i slanog peciva. Da nam nije rekla, ne bi ni primetili, toliko je bilo bogato ostalo posluženje... Družili smo se i razgovrali u prijatnoj atmosferi do duboko u noć.


moja Mina na slavi sa gostima




hleb sa srceTOm i slavski kolač







понедељак, 17. новембар 2014.

Kiš sa kruškama i gorgonzolom


'Ladnije vreme, idemo na jaču 'ranu...

Pre desetak godina, na nemačkoj TV stanici VOX, simpatični čikica Alfred je u svojoj kulinarskoj emisiji "Alfredissimo" pokazao ovaj recept sa mojom omiljenom gorgonzolom... Kasnije sam saznala da mu je prezime Biolek i da je u Nemačkoj vrlo poštovan i uvažen. 


Kiš je tada meni na prvi pogled bio malo neobičan, jer kombinacija voća i tzv. buđavog sira nije bila prisutna u receptima na koje sam dotada nailazila. Naravno da je kokoška u meni morala da kljucne i u takav delikates, pa je od onda ovaj kiš meni vrlo omiljen! Ukus je jak, a što se sastojaka tiče ovo je prava energetska bomba, pa je manje obrok, a više koncentrisano zadovoljstvo! Za jesenje vreme pravi stimulator dobrog raspoloženja (uz čašu finog vina, of kors...) :)))

Sastojci za testo
50 gr putera 
120 gr brašna 
malo vode 
malo soli

fil
1 velika kruška 
100 gr gorgonzole 
120 ml pavlake (kisele, ili za kuvanje) 
1 veće jaje 
po ukusu bibera - mlevenog

Zamesiti srednje čvrsto testo od navedenih sastojaka i ostaviti umotano u najlon kesicu da se "odmori"u frižideru oko 30 min. 






Testo rastanjiti u pleh prečnika 20 cm, malo izbockati viljuškom i podići ivice (da fil ne iscuri) 







Opranu i oljuštanu krušku iseći na tanje listove, poređati na testo, preko njih nadrobiti gorgonzolu 







Jaje i pavlaku blago umutiti, dodati biber po ukusu i preliti preko kruške i gorgonzole 
Peći 30 min. u rerni zagrejanoj na 220°C dok ne porumeni.




Pečeni kiš malo prohladiti, iseći na manju parčad i poslužiti. 
























Testo pažljivo soliti, jer je gorgonzola baš slana. 



p.s. Ovaj zamagljeno - providni sloj (između testa i nadeva od sira) su kruške koje pečenjem dobiju taj staklasti izgled... Da ne pomislite da je, nedajbože, to neko gnjecavo testo koje se nije ispeklo... ;)


четвртак, 13. новембар 2014.

Višnjevača


Večeras častim piće! Za manje od godinu dana ovaj blog je zabeležio preko 100.000 pregleda. Obzirom da uopšte nema mesa, a recepata za kiflice, kolače i torte koji mame posetioce ima relativno malo, ova cifra je za mene lep uspeh! 
Inače, ovu višnjevaču sam nosila na Blogerijadu na Adi u septembru, ko god je probao bio je zadovoljan... 




Višnjevača je piće koje pravim uglavnom radi gostiju. Nije da ne volim alkohol, al nisam ljubitelj likera i slatkih pića, više sam za žestoka ili gorka. Ali zato svako ko voli višnjevaču ovoj mojoj ne nalazi manu. Em koristim moje višnje (neprskane, modernim rečnikom organske), em koristim domaću lozu za nalivanje i žuti šećer za zaslađivanje. Gucnem je ponekad i ja, tek da proverim kvalitet i da se ne brukam pred gostima ;) Ovaj put nazdravljam sa vama uz želju da zajedno dočekamo i milion!



Višnjevaču pravim krajem juna ili početkom jula, kada su višnje najbolje i najslađe. Ne stavljam puno šećera, pa dobijem neki polu-liker koji je nabijen ukusom višnje, a nije otužno sladak :)))

Sastojci : 
višnje - količina da se napuni tegla od 1,5 l (ili 3 tegle, kao što sam ja)
žuti šećer - 300 / 350 gr (za 3 tegle oko 1 kg)
domaća lozovača - količina potrebna da se tegla napuni do vrha (za 3 tegle malo manje od 2 l)

Višnje očistiti od peteljki, oprati, staviti u cediljku da se doooooobro ocede.



Napuniti velike tegle od 1,5 l skoro do vrha. Sipati šećer koji će polako da sipi dole, a napuniti teglu do vrha. Naliti rakijom da sve ogrezne. Za ove tri tegle sam potrošila malo manje od 2 l domaće lozovače. Zatvoriti ih metalnim poklopcem i ostaviti da stoje bar 40 dana na  suncu. Nekad ih ostavim i duže, pa ih tek u septembru unosim u kuću.



U početku će šećer da padne na dno tegle, vremenom će da se istopi i sjedini se sa ostalim sadržajem. Možete i povremeno da protresete. Što je sunce jače, liker će da bude bolji...






Gotovu višnjevaču procediti, naliti u dekorativne flaše, zatvoriti i ostaviti da malo odstoji i da se "ukrti". Posle toga je pijuckati u raznoraznim prilikama - kao aperitiv, uz desert ili uz popodnevnu kaficu. 


Nego, postoji mali problemčić...




.. kad vam poslužim višnjevaču, čaša stoji pravo..








..onda vam nalijem više puta..




.. i gle, sve počinje da se krivi! :)))






Živeli!




Isprobano na Coolinarici -> klik



петак, 07. новембар 2014.

Dve zelene čorbe - brokoli & blitva

... a bez mirođije :)))


Pošto supe ne pravim, kod mene su na repertoaru samo čorbice od povrća. Krenem po sezonama - na proleće od zelja, koprive, pa onda od tikvica. Leti od paradajza, od blitve, a s jeseni od bundeve, od karfiola i od brokolija... Od šampinjona spremam preko cele godine. 
Obzirom da većina onoga što sam nabrojala može da se kupi i zamrznuto, sada svaku čorbicu (tepam im jer ih vooooolim) mogu da pravim kad god poželim!

Brokoli - čorba

Brokoli ili volite, ili ga mrzite. Sredine nema! Ja, naravno, spadam u prve. Ova jednostavna čorba je melem za stomak, za telo, a i za dušu...




Sastojci
300 gr brokolija 
100 gr praziluka 
malo aromatičnog maslinovog ulja (sa belim lukom i ruzmarinom)  
malo soli, bibera, aleve paprike (može i ljute)
vode po potrebi
po želji malo jogurta (ko posti neka izostavi)

Priprema 
Brokoli oprati, podeliti na cvetiće i skuvati u blago posoljenoj vodi. 
Praziluk iseći na deblje koturove, pa i njega skuvati da omekne. 
Obareno povrće sipati u dublji sud, pa štap-mikserom izmiksati da se dobije glatka kaša uz malo vode u kome se kuvalo (može i u multipraktiku). 
Vratiti sve u sud, naliti vodom u kojoj se kuvao brokoli do željene gustine i staviti da provri. Dodati kašičicu sušenog, mlevenog povrća i mrvicu aleve paprike. 
Kuvati 2-3 minuta, posoliti, pobiberiti,  pa skloniti sa vatre. 
Sipati čorbu u tanjire, u svaki nakapati aromatično maslinovo ulje. Dodati po želji malo jogurta za ukus i ukras :))) Ko posti ili je na veganskoj ishrani može dodati bilo koje biljno mleko (kokosovo, bademovo, pirinčano ili sojino).

Aromatično maslinovo ulje možete na brzinu da ga napravite tako što u hladno ceđeno dodate seckani beli luk i sitno seckani ruzmarin. Inače, ima puno recepata za aromatično maslinovo ulje na Internetu.

Isprobano na Coolinariki -> klik


Čorba od blitve i mešanih pahuljica

Blitvu volim više od spanaća, pa je zato češće i koristim. Posebno mi se sviđa ova čorba sa dodatakom mešanih pahuljica. 



Sastojci
10 listova blitve
1 kašika dinstanog luka (ili pola glavice sirovog)
2-3 kašike mešanih pahuljica (ovsene, ječmene i ražene, a mogu i samo ovsene)
češanj belog luka
so i biber po ukusu
prstohvat struganog muskatnog oraščića
malo maslinovog ulja
800 ml vode

Dinstani luk (ili sirovi luk koji malo prodinstamo na ulju) i pahuljice sipati u dublji sud, naliti vodom i zagrejati da provri. 
Opranu i očišćenu blitvu iseći i dodati u sud sa lukom i pahuljicama. Posoliti i kuvati desetak minuta da sve lepo omekne. Na kraju pobiberiti, pa dodati muskatni oraščić i sitno seckan beli luk. 
Sud skloniti sa vatre i izmiksati sve štapnim mikserom. 
Poslužiti odmah, po želji sa kiselom pavlakom. Ko posti ili je na veganskoj ishrani može dodati bilo koje biljno mleko (kokosovo, bademovo, pirinčano ili sojino).


Čorba od blitve je od  notsoevil 

уторак, 04. новембар 2014.

Farinata Filipove bake




U septembru se grupa blogerki družila na Adi. Svako je doneo nešto od hrane, a meni se posebno dopala Farinata sa maslinama, ruzmarinom i tucanom paprikom, koju je donela Vesna sa bloga Nešto kipi - ništa strašno.


Vesna u receptu kaže da je dobra i vruća i hladna. 
Potvrđujem!


Još preporučuje jogurt ili pivo uz nju.

Meni je bio dobar domaći kefir, al ću sigurno probati i sa pivom! 

A moglo bi i vino uz to, zbog maslina i ostalih dodataka...



Original recept imate ovde klik

Sastojci:
250 gr brašna od nauta (leblebija) 
4-5 kašika maslinovog ulja
150 gr zelenih i crnih maslina
100 gr pomešanog susama i lana
grančica ruzmarina (ili malo sušenog)
kašičica tucane paprike
so i biber
400-450 gr vode


Sve suve sastojke samo promešati žicom, a može i kašikom. Sipati polovinu vode i kašiku ulja. Deo susama i lana dodati u brašno, a masline ubaciti tek kad se sve lepo sjedini sa vodom i uljem. 



Testo sipati u pleh u koje je predhodno sipano ulje koje malo preliva krajeve i u toku pečenja napravi božanstvenu koricu! 





Posle sipanja testa u pleh odmah ga posuti susamom i lanom da ne bi otpadali pri sečenju. 
Peći 45-50 minuta na temperaturi od 220°C.








Pravila sam pola gore navedene mere u plehu prečnika 20 cm. Jednostavno je da jednostavnije ne može biti, a ukusno je toliko da sam farinatu u jednom danu doručkovala (uz kefir pride), ručala (posle čorbice od paradajza, a uz malo sira i vina), a parčence pojela za večeru klot :)))

Vesna, hvala ti! 


Isprobano na Coolinariki -> klik