недеља, 31. август 2014.

Ekspres čoko puslica


Kupovne beze kore su mi otkriće! Meni baš ne ispadnu uvek kako sam zamislila kada ih sama pravim... Da ne govorim o vremenu i koje je potrebno da se umute i osuše, pogotovo ako ih je više! Od kako sam u prodaji našla već napravljene, očas posla složim tortice kojima su one osnova.


Prvo sam htela da se torta zove "lenja buba", jer je (što se spremanja tiče) za viši stadijum lenčugarstva... :)))
Ali me je drugarica odgovorila,  kaže:  "daj joj neko lepše ime, nema smisla da su bube povezane sa tortom..."   Obzirom da se brzinski pravi, a da je sa čokoladom i beze koricama, eto njoj ime iz naslova. Najvažnije je da sa minimalno truda dobijate baš ukusnu tortu, što je posebno korisno kada ste u stisci sa vremenom, a treba vam desert koji možete i u najsvečanijim prilikama da iznesete! 


Sastojci: 
Dve kupovne "beze" kore veličine 30cm x 22cm


Ako niste u mogućnosti da nabavite već gotove kore, možete ih napraviti sami, ali to onda znatno produžava vreme potrebno za izradu torte. Po mojoj proceni, jedna kupovna kora bi odgovarala onoj koja se dobije od 5 belanaca i 10 kašika šećera.



za ganaš krem:
700 ml slatke pavlake
300 gr crne čokolade

za posipanje: 150 gr pečenog lešnika (ili pečenih oraha)

i još za dekoraciju:
250 ml slatke pavlake + kašika - dve prah šećera
rendana crna i bela čokolada


Zagrejati pavlaku do ključanja, skloniti sa vatre i dodati usitnjenu crnu čokoladu. 
Mešati da se lepo rastopi, ohladiti i skloniti u frižider da se ganaš skroz ohladi i stegne.


Ohlađenu masu  umutiti mikserom u penasti krem.










Lešnik staviti u kesicu, pa oklagijom izdrobiti na manje komade.









Koru staviti na tacnu za posluživanje. 











Premazati polovinom kreme i posuti polovinom usitnjenog lešnika. 









Drugu koru tanko premazati kremom na onoj strani koja naleže na fil i lešnik, položiti na donju filovanu koru i ovlaš pritisnuti. Naneti drugu polovinu krema, posuti preostalim lešnikom.



Umutiti slatku pavlaku sa prah šećerom i premazati tortu. Ja sam je još ukrasila rendanom crnom i belom čokoladom. 







Ali...  dok sam drugu koru premazivala kremom da se bolje zalepi za već nafilovanu prvu koru, iz čista mira mi je pukla u rukama, pa se polovina prosula po podu, a druga polovina raspršila po stolu na kome sam radila. 


Iskustvo je odradilo svoje - deo sa stola sam sitno izmrvila i složila po nafilovanoj prvoj kori, odozgo razmazala drugu polovinu fila i posula preostalim lešnicima. Tortu sam odložila u frižider da se sve lepo stegne, a onda je premazala šlagom i ukrasila... 


Operacija spašavanja uspešno obavljena, a torta u slast pojedena! U preseku nije neka lepotica, al biće sledeći put! 



10.12.2014.
Naravno da je pao popravni... Dodala sam više čokolade (u 750 ml slatke pavlake ubacila sam 500 gr crne čokolade), a u gotov fil 150 gr seckanih i pečenih oraha. Koru sam premazala tankim slojem džema od kajsija da bi se fil lepo priljubio za koru i evo skockane tortice: 



... i presek...




среда, 27. август 2014.

Ćuftice od patlidžana i tunjevine





Nisam nikada kombinovala patlidžan i ribu... A i kako bih kad je nisam jela 25 godina, pa je sad ponovo "otkrivam". Uglavnom ribu kupujem očišćenu, nekad već isečenu na filete ili šnicle, jer nemam ni prakse ni volje da je sama čistim i seckam. U ovom receptu tog posla nema, koristi se konzervirana tunjevina, pa se ćuftice naprave bez veće petljancije!


Sastojci:
1 veći patlidžan
maslinovo ulje
nekoliko listića nane
konzerva 180 gr tunjevine
1 jaje
1/2 šolje rendanog parmezana
1/2 šolje prezli
so i biber
na vrh noža cimeta (može, al ne mora)
malo brašna
ulje za prženje


Patlidžan uzdužno iseći na komade debljine 2 cm, posoliti iz i ostaviti 15 minuta da odstoje i puste tečnost.


Iseckati sitno nanu i pomešati sa malo maslinovog ulja.
Komade patlidžana pritisnuti između dlanova da se još malo ocede, pa ih poređati na pleh. 


Premazati mešavinom nane i ulja i peći oko pola sata na 180°C, odnosno dok ne omekša.
Ohlađen patlidžan ubaciti u bleder i izmiksati.


Patlidžan prebaciti u sud, dodati oceđenu i usitnjenu tunjevinu, jaje, parmezan i prezle. Posoliti, pobiberiti i dodati na vrh noža malo cimet.






Praviti ćuftice između dlanova, uvaljati ih u brašno i malo spljeskati.
Pržiti ih u zagrejanom ulju, ili ih poređati na podmašćen pleh i peći u rerni 20 minuta na 180°C




Poslužiti toplo, uz sezonsku salatu i čašicu vina :)))   Ideja...

 
       




уторак, 19. август 2014.

Sušeni paradajz



Jedno od mojih najdražih "otkrića" u poslednjih nekoliko godina (pored soparnika i domaćeg kvasca) je sušeni paradajz. Prvi put sam ga videla u delikatesnim radnjama, spakovanog u male teglice i koštao je basnoslovno - 300 grama isto koliko 10 kila paradajza na pijaci!

Kad sam počela ozbiljnije da se bavim istraživanjem recepata za sušeni paradajz po kulinarskim sajtovima, prosto mi se nametnulo da ga sama napravim. Prenosim vam moja iskustva, jer znam dosta njih koji ga vole, a ne upuštaju se u domaću izradu. Recepata sam videla sijaset, a izabrala sam dva načina...


Preporučuje se sušenje u rerni na 60°C nekih 10-12 sati. Ili na suncu, što je lepše, plus prirodno, a paradajz je ravnomerno osušen i ne može da zagori.
Može i tiho pečenje u rerni sat i po do dva sata, na temperaturi od 150°C. 
Obzirom da svaka rerna ima svoj "karakter", svako sušenje je priča za sebe, a sve zavisi i od paradajza koji sušimo i od količine... 


Postupak je jednostavan : opran i suv paradajz presečem na pola (ili ako je veći na četvrtine) i stisnem po sredini da izađu semenke i tečnost (nekad prstom izdubim sadržinu napolje). Poređam ga na veliki pleh od rerne na koji sam stavila pek-papir ili foliju, dobro ga posolim i stavim u zagrejanu rernu. Sušim uglavnom na temperaturi oko 80°C - odškrinem vrata rerne koja podglavim varjačom, a sušenje traje 6-8 sati. Krupniji paradajz duže, sitniji kraće... Nadgledanje je obavezno! Tečnost mora skroz da ispari, ali treba paziti da se paradajz ne presuši ili da ne pocrni ili pregori.












Naravno da po toplom i sunčanom vremenu može sve da ide na prirodno sušenje - tada isečen i posoljen paradajz stavim na veliki poslužavnik ili pleh od rerne, pa na sunčano mesto. Meni se na temperaturi od 30°C suši dva -tri dana, a kad je preko 35°C bude gotov za dan. Muve i ose obleću okolo, ali ne sleću na paradajz jer ih odbija so. Uveče ga unesem u kuću, pa sutradan sušim dok ne bude skroz gotov... nekad traje i duže, zavisi od vlažnosti vazduha i jačine sunca ! 




Mana je što nikada sa sigurnošću ne mogu da imam vezana 2-3 sunčana dana, pogotovo je problem ako želim da sušim veće količine paradajza. U slučaju da je oblačno, sušenje u rerni je jedini izlaz. 

22. jul 2015. Na ekstremno visokim temperaturama od blizu 40°C u hladu (kakve su ovih dana), da paradajz ne bi goreo na prejakom suncu pokriti ga gazom ili tilom i češće nadgledati. Ili sklanjati u hlad ili kuću kad je najjače sunce, pa vraćati da se suši kad žega malo popusti. 



U mnogim receptima na koje sam naišla preporučuje se paradajz sorte roma (kod nas se zove šljivar) i on je najbolji! Nije voden, nema puno semenki, mesnat je i lepo se suši. Na žalost, ovaj paradajz teško nalazim na pijaci u mestu u kome živim, pa sam sušila koji sam imala. Što se ukusa u odnosu na ostale tiče nema mnogo razlike, jedino je on mesnatiji. Znači, po meni može bilo koja sorta, važno je da se lepo osuši... 


Osušen paradajz ohladim, pa ređam u tegle i posipam začinima. Ja volim ruzmarin i beli luk, a vi možete po želji bosiljak, timijan, origano... Na kraju ga prelijem hladno ceđenim maslinovim uljem. Ostavim da odstoji malo, pa onda navalim... Sušeni paradajz jedem uz domaći hleb, sir, masline  i vino (hlebom obavezno topkam ulje koje odvadim iz tegle), a takođe ga koristim u pripremi peciva, testenine, rižota, salata... Kad vam treba da ga usitnite, sečenje nožem je muka, paradajz se "otima". Zato su spas kuhinjske makaze - seckaju ga kao od šale i očas posla dobijete željene komadiće.


Evo nekoliko slika sa linkovima koji vode na recepte sa sušenim paradajzom, a svi su ovde.











Aljo i oljo de luks 








E sad, meni je problem bio kako da ga čuvam jer u sezoni osušim veću količinu... Prve godine mi se desilo da je paradajz počeo da buđa, iako sam tegle čuvala u frižideru. Sledeće godine sam ga posle sušenja i hlađenja spakovala u male plastične kutijice i zamrzla. I to je najbolje rešenje!



Prepletena pogača

Potrebnu količinu odmrznem, malo prosušim u rerni (nekih desetak minuta) ohladim i koristim isto kao da je tek osušen - ubacim u manju teglu (zapremine 370 ml), začinim i nalijem uljem. Ta količina mi se nikada nije ubuđala, a teglu obavezno čuvam u frižideru dok sadržaj ne potrošim. Pa odmrzavam sledeću kutijicu... I tako leto, toplinu sunca, miris paradajza i ruzmarina trošim cele zime i na proleće, sve do novog paradajza...


Dodatak - 19. februar 2015.  

Oduševila sam se kada sam recept za sušenje paradajza našla i u 
Velikom narodnom (Patinom) kuvaru iz 1956. godine na strani 586, a izgleda ovako: 



субота, 16. август 2014.

Mini fokače





Ciao tutti! :))) Kliknite na muzikicu ispod, pa da krenemo u lepom raspoloženju...



Volim Italiju, volim talijansku muziku, a posebno kuhinju! Nema ko ne voli špagete ili pizzu (čak je i moja baba tražila da joj pravim "ono bezobrazno"), ali su to samo dve sitnice u moru prelepih slanih i slatkih (i)talijanskih jela. Bezbroj je vrsta testa, sosova, gustih čorbi, sireva, kolača i sladoleda koje ja volim. I naravno, vina... :)))



Fokača (focaccia) se uglavnom sprema kao velika pogača. Mirišljava i ukusna, dobra je i topla i hladna. Iako su u mom receptu sastojci jednostavni, testo je meko i penasto zato što mu ulje daje mekoću. Meni je praktičnije da napravim više malih, ne mora ništa da se seče ni lomi, a više je korice koju obožavam... 

Sastojci za testo
200 gr brašna (običnog ili pola običnog, pola integralnog)
12 gr svežeg kvasca
malo šećera
malo soli
120 ml vode
2-3 kašike ulja iz tegle sušenog paradajza (ili obično maslinovo ulje)
i još
1-2 sušena paradajza
4-5 maslina
po ukusu ruzmarin


Kvasac razmutiti u malo mlake vode, dodati šećer i ostaviti da zapeni.
U brašno dodati so, nadošli kvasac, ulje i zamesiti srednje mekano testo. Pokriti i ostaviti ga da se diže dok se ne udvostruči.




Nadošlo testo premesiti, otkidati male kuglice (oko 30 gr svaka), svaku oklagijom razvaljati u malu pogačicu prečnika 6-7 cm i ređati u pleh (ili u kalup za mafine)


Svaku pogačicu premazati maslinovim uljem, napraviti u sredini prstom rupicu i staviti komadić sušenog paradajza, pritisnuti. U nove rupice ubaciti komadiće maslina, prstom dobro utisnuti u testo. Posuti ruzmarinom, ili ga zabosti u pogačicu.


Peći 15-20 minuta na temperaturi od 220°C ili dok ne porumene.


Od ove mere dobije se 12 mini fokača. Može za ručak umesto hleba uz neko jednostavno varivo, ili za večeru uz malo sira i vina :) 






Ako ne želite da pravite ovo mini izdanje, od istog testa možete da napravite jednu veću fokaču. 








pre pečenja...



...i gotova :)))

23. avgusta 2014. - slika dana na Coolinariki























Isprobano na Coolinariki -> klik

уторак, 12. август 2014.

Pasta sa tikvicama i gorgonzolom



Šta bih posebno mogla da napišem o tikvicama i testenini (pasti), a što se već ne zna? Svi ih vole i predpostavljam da ih jedu rado kao i ja! Što se tiče sira sa plemenitim plesnima (iliti "buđavkom"), stvar je u tome da se ili voli, ili ne voli... Spadam u prve, ja ga obožavam! Sa njim kombinacija paste i tikvica postaje "oplemenjena" a ovo jednostavno jelo dobija poseban pikantni šmek. 
Evo vam brzog i ukusnog letnjeg ručka koji se spema dvadesetak minuta:



Potrebno vam je:
200 gr testenine (ja sam koristila integralne penne rigate)
1/2 glavice luka
maslinovo ulje
2 veće tikvice (najbolje tamno zelene "cukini" )
so i biber
100 gr gorgonzole
3 kašike krem sira
2 kašike seckanog peršuna (ili kašika peršuna, kašika bosiljka)



Staviti vodu da provri i skuvati testeninu "al dente", odnosno da ne omekne skroz. Procediti, ali ostaviti kašiku - dve vode za posle.






Dok čekate da voda za pastu provri, sitno iseckati luk i prodinstati ga na ulju. Dodati narendane tikvice i dinstati desetak minuta dok tikvice ne omekšaju.

U posebnom sudu pomešati gorgonzolu, krem sir i sitni seckani peršun da sve bude glatko i kremasto.







U sud sa tikvicama dodati testeninu i pomešane sireve, dodati malo vode u kojoj se kuvala testenina, pa na vatri sve lepo sjediniti.



Poslužiti toplo uz čašu vina. 


Napomena: 17. avgusta 2015. godine ova pasta je izabrana za recept dana na gastro-stranici Coolinarika




Isprobano na Coolinariki -> klik