петак, 29. мај 2015.

Kapreze salata sa avokadom





Leto tek što nije, a sa njim nam dolaze i letnje vrućine kada nam više odgovaraju lagana jela. Često su to složenije salate, koje po svom sastavu i bogatstvu mogu da budu kompletan obrok. Predlažem ovaj klasik, pojačan avokadom i dodatno osvežen rukolom.

Za one koji do sada za nju nisu čuli, Karpreze salata (Insalata Caprese) je poznato italijansko lako predjelo. Napravljena je od tri sastojka - mocarele i paradajza isečenih na kolutove i listova svežeg bosiljka, a začinjena solju i hladno ceđenim maslinovim uljem. Ima i varijanti gde se sve složi na listove zelene salate ili se dodaju masline, peršun, aćeto balzamiko, biber, ali se osnova ne menja - mocarela, paradajz i bosiljak su obavezni! Interesantno je da su boje glavnih sastojaka iste kao boje na italijanskoj zastavi, pa se uglavnom tako i ređaju...

E sad, sa svih strana nas bombarduju da je avokado zdrav! Već sam pisala da ga prvo nisam volela, a da ga sad obožavam. Pa kad već nešto volim, a još ga preporučuju maltene kao lek, spojila sam lepo i korisno! Pravila sam ranije klasičnu Kapreze salatu, ali ova sa avokadom mi je mnoooogo ukusnija... I da znate, ako može bolje od boljeg onda je to ova salata! 


Sastojci:
1 avokado
2 paradajza
100 gr mocarele
šaka rukole
nekoliko listića svežeg bosiljka
so i biber
maslinovo ulje
po želji malo aćeta balzamika


  • Paradajz oprati, osušiti i iseći na kolutove. Bosiljak u rukolu oprati i osušiti.
  • Avokado preseći na pola, izvaditi košticu, kašikom izvaditi "meso" i narezati na komade.
  • Mocarelu ocediti od surutke i iseći na kolutove. Ako su veliki, prepoloviti.
  • Ređati u činiju za salatu sastojke redom kojim želite. Posoliti, poboberiti i preliti maslinovim uljem. Može i koja kap aćeta balzamika... 
Naravno da može i bez avokada i rukole, u tom slučaju dobijete klasičnu Kapreze salatu.




Isprobano na Coolinariki -> klik

недеља, 24. мај 2015.

KarAmelitas






Negde mu je ime karmelitas, negde karAmelitas, ali kako god se zvao izgleda mi totalno neodoljivo! Čokolada, karamel i krckavo testo... ovaj kolač je definitivno moj favorit! Pošto se pravi sa kupovnim bombonama - karamelama, kod mene je sa A, karAmelitas. Već sam videla da postoji verzija Rudolfa Van Vina, ali se ova koju objavljujem malčice razlikuje. Kod njega je drugačija srazmera brašna i putera u testu, pa predpostavljam da je samim tim kolač malo suvlji, a ja sam htela mekše i kremasto.

Najveći posao mi je bio da nađem karamele, jer ih nisam jela decenijama. Pa sam onda bila sumnjičava da li će da odrade posao kako treba i kupila od dva različita proizvođača. Bez potrebe sam se brinula - dobre su svake! I to one najobičnije, mlečne, bez dodatka lešnika, mada ću možda jednom i sa njima da probam...



Sastojci:
170 gr putera 
170 gr brašna 
140 gr braon šećera 
90 gr ovsenih pahuljica
1 kašičica praška za pecivo
1 kašičica vanila ekstrakta
prstohvat soli

120 gr slatke pavlake (mlečne)
200 gr mekanih karamela (30-32 komada)
1/2 kašičice soli (ne mora)
180 gr tamne čokolade (ili čokoladne kapljice tzv. chips)





  • Prvo napraviti karamel: zagrejati slatku pavlaku, dodati karamele (i po želji so) i mešati masu na tihoj vatri dok se sasvim ne rastopi i ujednači. Ovo se može uraditi i u mikrotalasnoj rerni, a na svakih 60 sekundi promešati sadržaj.





  • Rastopiti puter, pa dodati brašno, prašak za pecivo, šećer i ovsene pahuljice. Umesiti testo i podeliti ga na dva dela.
  • Pleh 20x20cm (moj je 24x17cm) obložiti papirom za pečenje, a stranice dobro namazati puterom (ja sam ceo obložila većim komadom papira). Rasporediti polovinu testa i poravnati ga. Peći desetak minuta u rerni zagrejanoj na 180°- 200°C.
  • Čokoladu usitniti, posuti preko pečenog testa i pažljivo sve preliti karamel kremom.
  • Drugu polovinu testa izmrviti i posuti odozgo po karamel kremi. Peći još 15-20 minuta da kolač dobije zlatno braon boju.
  • Ohladiti nekoliko sati na sobnoj temperaturi, pa seći na kocke i služiti. 

I još da dodam da sam bila nestrpljiva pa sam sekla mlak kolač, zato karamel "curka". Kad se ohladi bude mekan, ali ne curi kao na slikama... ;)))






среда, 20. мај 2015.

Galeta od patlidžana





Sneška videla kod Joli, ja videla kod Sneške... Pa reko' samo da vam skrenem pažnju na ovaj božanstven recept! Bliži se sezona patlidžana (mada ih ima i sad), nek' vam se nađe. :)

Sastojci
Za testo: 
125 gr putera 
200 - 250 gr brašna (kod mene speltino)
1 jaje 
malo soli 
grančica ruzmarina 

Za nadev: 
1 manji patlidžan 
100 gr gorgonzole 
šaka sušenog paradajza




  • Pomešati puter, jaje, sitno seckan ruzmarin i malo soli. Dodavati postepeno brašno, pa brzo zamesiti testo da se puter ne greje u radu. Umešeno testo umotati u providnu foliju i staviti ga u frižider da se ohladi. 
  • Pripremiti nadev - patlidžan iseći na kolutove debljine oko 1 cm. Posoliti i ostaviti da malo odstoji. Oprati ga i osušiti, po želji malo premazati uljem, pa ga izgrilovati (ja sam ga ispekla na papiru u rerni). Ostaviti patlidžan da se ohladi. 


  • Testo razviti oklagijom na papiru za pečenje, na kom treba iscrtati kružnicu prečnika oko 30 cm (ja sam ga rastanjila na slikonskoj podlozi, pa prebacila u veliki tučani tiganj). 
  • Na testo rasporediti krugove patlidžana, između ubaciti sušeni paradajz, pa odozgo pobacati komadiće gorgonzole. 
  • Ivice testa podići na gore pomažući se papirom (ili kao ja rukom) i malo ga pritisnuti uz nadev, pa staviti u rernu zagrejanu na 180°C da se peče tridesetak minuta.


Poslužiti uz nezaobilaznu čašu vina :)))






субота, 16. мај 2015.

Kus-kus salata sa tunjevinom





Nisam pristalica jela po sistemu "otvorim (ili čistim) frižider, pa sve što vidim i imam stavim u jelo". Takve kreacije meni vuku na bućkuriš... Ali, kako nam nešto kod drugih ne valja, a kod nas to može da prođe, tako sam i ja skočila sama sebi u usta i promenila mišljenje. Kada se meni učinilo opravdanim, jelo sam iskombinovala od onoga što se zateklo u frižideru. Rezultat je po meni odličan, toliko da sam sutradan ponovila isto, a posle par dana sam pravila gostima koji su bili više nego zadovoljni! 
A u stvari sam se opasno navukla na kus - kus. On mi je kao džoker iz rukava kada bih nešto malo i na brzinu da pojedem. Dok ga 5 minuta natapam smislim šta bih mu dodala da ga obogatim i stvarno uvek budem zadovoljna. Evo jedne od tih slučajnih frižiderskih kreacija, a da nije bućkuriš..




Sastojci:
1 šolja obarenog graška
1/2 šolje seckanog sušenog paradajza
1/2 glavice sitno seckanog ljubičastog luka (može i mladi crni)
1 češanj sitno seckanog belog luka
1 kašika seckanog peršuna
1 kašika kapara
1 limun - sok
1/2 kašičice garam masale (ili marokanskog začina)
2-3 kašike maslinovog ulja
po ukusu so i biber
170 ml supe od povrća (ili vrele vode + dodatak jelima)
100 grama kus-kusa
1 konzerva (od 180 gr) tunjevine u komadima, u vlasitom soku (salamuri)



Priprema:

  • Kus-kus promešati sa solju i garam masalom, pa preliti sa 170 gr supe (ili voda + dodatak jelima). Promešati, poklopiti i ostaviti 5 minuta da se sve "upari". Onda ga viljuškom malo rastresti da se razdvoje zrnca.





  • Iseckati na manje komade sušeni paradajz (najbolje kuhinjskim makazama), pa ga sa obarenim i oceđenim graškom sipati u sud za salatu. 
  • Dodati luk i beli luk i umešati kus kus, kapare, so i biber, polovinu seckanog peršuna, sok od limuna i ulje. 
  • Ovlaš promešati, rasporediti preko komade tunjevine, poprskati uljem, posuti ostatkom peršuna i poslužiti..





уторак, 12. мај 2015.

Svetogorsko žito






Danas je Sveti Vasilije Ostroški, moja "mala slava". Obeležim je skromno, u krugu najbližih. Spremljeni su slavski kolač i žito na nov način. Onako kako ga spremaju monasi na Svetoj Gori...

Već sam pisala da se u Grčkoj, kao i u manastirima Svete Gore (pa i u Hilandaru), žito pravi drugačije nego ovde u Srbiji. Nemlevena pšenica, pomešana sa praškastim sastojcima, sa dodatkom sušenog voća, bobica nara i jezgra koštunjavog voća...  Istraživala sam tada po netu i pronašla recept koji mi je otkrio "tajnu" tog neobičnog žita, ili kako ga još zovu - koljiva. Međutim, postupak sam u oktobru polovično sledila, pravila sam sa medom, bez šećera i prženog brašna. Ovaj put sam sve ispratila od A do Š...


















Sastojci:
100 gr žita
2-3 kašike brašna
80 gr badema (ostaviti malo za ukrašavanje)
80 gr oraha
60 gr suvog grožđa
malo prepečenog susama
malo tostiranog kokosa
1/2 kašičice mešavine začina za bakin kolač
2-3 kašike šećera (ja sam žuti)

i još:
nekoliko kašika prah šećera
blanširani badem
malo ukrasnih perlica




  • Žito skuvati uobičajno, paziti da se ne raskuva. Isprati pod mlazom hladne vode, pa prostrti po stolnjaku da se dobro osuši (ja ga pokrijem polovinom stolnjaka da i odozgo lepo upije vlagu. 
  • Dok se žito suši, tostirati brašno - na suvom tiganju mešajući grejati brašno dok ne dobije krem boju. Ostaviti da se ohladi. 
  • Posle par sati sušenja žito sipati u činiju, dodati tostirano brašno i izmešati da skroz obloži žito. 
  • Zatim umešati mleveni badem i orah, tostirani kokos, pečeni susam, začine i suvo grožđe. Dodati i šećer i promešati. 
  • Uzeti pliću činiju i kaškom nabijati masu da bude kompaktna. 



Posuti sa malo tostiranog brašna, pa bogato utapkati šećer u prahu (ja sam usitnila žuti).
Ukrasiti blanširanim bademom i perlicama. 
Monasi na Svetoj Gori preko šablona na kojima su motivi verskog sadržaja posipaju šećer i cimet i prahu.
Ako nemate začin za bakin kolač, pomešajte cimet, karanfilić, muskatni orah, kardamom, anis, korijander...
Žito je rastresito, kad se uzima kašičicom treba i malečki tanjirić, a može se sipati i u papirnate korpice. 

























12. maj 2016. - žito sam ponovo spremala za moju  "malu" slavu, Svetog Vasilija Ostroškog. Umesto suvog grožđa u žito sam dodala seckane brusnice. Odozgo je posuto mlevenim demerara smeđim šećerom, koji se navlažio od sastojaka ispod i pretvorio u divnu mermernu i krckavu glazuru..



Isprobano na Coolinariki -> klik

Ideja - Pouke

петак, 08. мај 2015.

Vegan pizza sa avokadom i patlidžanom




"And Now for Something Completely Different", što bi rekli u kultnoj engleskoj seriji "Leteći cirkus Montija Pajtona"...


Ova pizza se razlikuje od svih mogućih koje sam probala u mom "piceraškom" iskustvu! A ono je prilično dugo. Prvu sam pojela još kao devojčica i to baš u Italiji, u (pesnički rečeno) "kolevci" ove u celom svetu popularne hrane. Nisam bila oduševljena - testo + paradajz + sir + malo origana, suvkasto i tanko nadeveno, ništa za pamćenje... Inače sam u mladosti Italiju prošpartala uzduž i popreko, stigla čak do Palerma, vraćala se nekoliko puta u Rim (gde sam uredno bacala novčić u fontanu di Trevi), jela pizze još i u Napulju, Firenci i Veneciji. Ali, na prste jedne ruke mogu da nabrojim koje su mi se baš dopale!



Kod nas se  u Beogradu sredinom sedamdesetih otvorila prva picerija na Trgu Marksa i Engelsa (danas Trg Nikole Pašića). Nju nisu otvorili, kako bi se to očekivalo brkati Talijani, nego Poljiprivredni Kombinat Beograd! Pošto je poznato koliko smo kao narod domišljati, te pizze su obogaćene domaćim sastojcima, pa smo imali "šumadinku", "užičanku", sa sve kajmakom, pršutom i čvarcima. Zaposleni su bili prilično mrzovoljni, zakidali su na kvalitetu, enterijer skroman, pa je sve više ličilo na radničku menzu nego na piceriju dostojnu strogog centra prestonice.  
Prva prava, moderna (i privatna) picerija bila je na uglu Beogradske i Krunske ulice čuvena "MB". E, te pizze su bile druga priča! Bogato nafilovane, hrskavog testa, ukusne, sočne, jednom rečju savršene... I danas ih pamtim i nema mi boljih od njih. Grdne sam pare tamo ostavila :)))



A onda smo počeli da ih pravimo kod kuće, od raznoraznih testa (dizanih, ludih, lisnatih) i sa različitim nadevom. Moja mama je bila ekspert, njene su bile bez konkurencije! Poreklom banaćanka, dizana testa su joj bila savršena, samim tim i testo za pizzu. Pamtim anegdotu: za prvi zajednički rođendan mog još svežeg mladoženje, mama je zamesila testo za pizzu koje sam ja taksijem prebacila do mog novog stana (udaljenog 20 km). U taksiju je lepo naraslo, samo sam ga kad sam stigla u stan razvukla i naređala odozgo već naseckane dodatke. Svi prisutni su hvalili pizzu, a ja sam prećutala da nisam “autor” testa - novopečena mlada je htela da ostavi utisak na goste... Još sam delila i savete kako da ga umese! :)))



Recept koji je pred vama (osim ravnog okruglog testa) nema ama baš nikakve veze sa pizzom kakva je uobičajna kod nas. Za one koji su vegani ili poste je sigurno interesantna, a verovatno ni ostalima nije za izbegavanje, makar za promenu... Eto meni, recimo... ;)

Spremite vaše omiljeno testo za 1 pizzu prečnika 26cm.
Najviše volim jednostavno, koje zamesim i ostavim da naraste i duplira volumen od:

160 gr brašna (običnog ili pola običnog, pola integralnog)
8 gr svežeg kvasca
malo šećera
malo soli
90 ml mlake vode
1-2 kašike maslinovog ulja

nadev:
1 manji patlidžan
maslinovo ulje, so
3-4 struka mladog crnog luka
1 šolja humusa (ili 1/2 šolje tahinija)
1/2 većeg avokada
ljuta aleva paprika


  • Patlidžanu skinite peteljku, operite i osušite i isecite na kolutove. Premažite uljem, poređajte u pleh na peki papir, posolite i pecite u rerni dvadesetak minuta na 200°C. Na pola pečenja ih okrenite.
  • Avokado prepoloviti, odstraniti košticu, pa velikom pažljivo izdubiti sav sadržaj. Iseći na režnjeve.
  • Očistitet i operite mladi crni luk (van sezone karamelišite glavicu luka, postupak je isti kao priprema luka za Nica tart).


  • Testo rastanjite u odgovarajući pleh
  • Premažite humusom (domaćim ili kupovnim)
  • Poređati preko humusa luk, pečeni patlidžan i avokado
  • Posuti ljutom alevom paprikom 
  • Peći dvadesetak minuta dok ne porumeni
  • Pečenu poprskati maslinovim uljem i poslužiti 


Mi smo oduševljeni ukusom ove pice, fantastičan je i skroz drugačiji od uobičajnog!
Nisam ovaj put radila sa karamelisanim lukom, sezona je mladog crnog pa sam njega nasekla sirovog. Inače ću drugi put probati i tako...  :))) 




Ideja - WJWE  

уторак, 05. мај 2015.

Bundeva sa bademima i gorgonzolom






Bundeva je mnogo zgodna biljka za gajenje... Ubacite seme u zemlju, malo zalijete i kraj. Ona nikne, sama se širi i raste, ispod nje nema trave pa ne mora da se kosi, nema prskanja hemijom, kiša joj je dovoljna za vlagu. Na jesen samo pokupite plodove koji su sazreli, odložite na prohladno tamno mesto i koristite kad vam ustreba.

Bundeva je još zgodnija za pripremu, jer od nje možete da spremate i slatka i slana jela. Već sam negde pisala da sam ranije bundevu jela samo u slatkoj piti, eventualno klot pečenu, posutu šećerom i cimetom, ali u poslednje vreme više je volim u slanim kombinacijama... 

Ova bundeva sa slika je jesenas ubrana zelena. Mislila sam "ništa od nje, al neka stoji, možda i ispadne nešto". I zaboravila sam na nju, bila je baš dobro sklonjena. Onomad je nađem u ostavi, vidim uzrila. Isečem - ona dobra! Tako da je za prvomajski ručak napravljeno ovo skroz jesenje jelo.



Sastojci:
1,5 kg bundeve (muskatne, iliti "tamburice")
3 kašike maslinovog ulja
1/2 kašičice sušenog timijana (ili nekoliko stabljika svežeg)
100 gr badema (ili oraha)
100 gr gorgonzole (ili nekog drugog plavog sira)
so i biber po ukusu



Priprema: 

  • Oprati i očistiti bundevu i iseći na kocke veličine zalogaja (približno 2,5 cm). 
  • Poređati ih u pleh podmazan uljem (može i na papir za pečenje), posuti timijanom, poprskati uljem i peći 30-45 minuta da bundeva omekša u rerni zagrejanoj na 220°C.
  • Pečenu bundevu sipati u činiju, dodati badem (ili orah) i kockice sira, začiniti solju i biberom, pa sve ovlaš izmešati. 
  • Servirati posuto sa još malo timijana.



U izvornom Najdželinom receptu koriste se pecan (čita se pikan) orasi koje ja nisam imala, a nisam imala ni naše domaće, pa sam ih zamenila bademom. Stavila sam cele, a mogu i seckani. Možete ga i malo propeći, ja nisam jer volim sirovi... 
Dodala sam još nekoliko kapi aćeta balzamika i par listića rukole po uzoru na recept Jelene sa bloga Foodforthought. Da mi malo i kisi i gorči...  ;)))  




Isprobano na Coolinariki -> klik



петак, 01. мај 2015.

Terin od špekulas keksa





Ovaj terin (francuski: terrine) pravila sam pre nekoliko godina u više prilika, a onda su na red došli drugi kolači i ovaj sam neopravdano zapostavila... 


Kolač je izuzetno bogatog ukusa, od samo četiri sastojka - čokolada, slatka pavlaka, puter i speculaas (špekulas) keks. Što se čokolade tiče, najbolje je da uzmete 3 čokolade za kuvanje (40%-50% kakaoa) i jednu mlečnu. Pavlaka obavezno mlečna, punomasna, a puter kvalitetan. Keks špekulas, kupovni ili domaći, eventualno u obzir dolazi još samo Lotus karamelizirani keks!  Ne preporučuje se da se koristi ni jedan osim ova dva, jer će svi drugi u čokoladi omekšati i nećete dobiti kolač u kome keks, i pored stajanja u čokoladi i na hladnom, ostane hrskav sve dok se kolač ne pojede. Takođe ne bi trebalo dodavati druge sastojke u cilju bogatijeg ukusa, ova četiri su i više nego dovoljna pošto je špekulas keks već zamirisan začinima! 
Mislim, niko neće da vas bije ako ove savete ne poslušate, ali bar prvi put napravite po receptu...



Treba vam: 
400 gr tamne cokolade (ili 3 tamne i 1 mlečna)
250 gr Speculaas keksa 
85 gr putera
200 ml slatke pavlake


Priprema 

  • Duguljasti sud za terin obložiti papirom ili folijom, ako imate silikonski podmažite malo uljem. 
  • Speculaas keks izlomiti na komadiće, al nikako na mnogo sitne koji će da se drobe.




  • U manjem dubljem sudu otopiti puter i slatku pavlaku na laganoj vatri, pazeći da ne prokuva. 
  • Dodati usitnjenu čokoladu (izlomljenu na kocke) i mešati da se čokolada otopi. 
  • Skloniti s vatre i ostaviti par minuta da se malo prohladi. 
  • Dodati izlomljen keks i blago promešati varjačom ili lopaticom.
  • Izliti u pripremljen sud. Ostaviti u frižideru da se dobro ohladi. 




Pre služenja izvaditi da odstoji pola sata na sobnoj temperaturi, pa seći tanke režnjeve i služiti uz sladoled ili šlag. 

Terin može i da se zamrzne, pa ako ste u gužvi pripremite ga ranije, a pred posluživanje ga sat ranije izvadite da se odledi, secite i uživajte...  :)))




14. jun 2015. 

Za okupljanje blogera na Adi sam pravila ovaj terin sa 250 ml slatke pavlake (znači celo pakovanje), bez putera i sa 400 gr crne čokolade od 45% kakaa. Odlično se ponašao, malo je poprašen kakaom i zakićen trešnjama. Svima koji su ga probali se dopao, a evo kako ga je uslikala naša Maja Babić (mamajac):

































Ideja - Chicho's Kichen