недеља, 30. август 2015.

Prepletena pogača






Ovu pogaču sam spremala za povojnicu  Ako ne znate za taj običaj, citiram: 


"Povojnica je običaj darivanja novorođene bebe od najbližih ženskih članova porodice. Nosi se u najranijim detinjim danima, a najkasnije do 40 dana života. Povojnica sadrži poklone detetu i roditeljima: pelene, novac, zlato, određenu vrstu hrane, sve uvijeno tankim peškirom."
Od hrane se nosi pogača, crni luk, pečeno pile, so, jabuka, sir, vino i cvet. Svaki od ovih darova ima simbolično značenje vezano za budući srećan život bebe - srećna porodica, zdravlje, uspeh, bogatstvo, ljubav, dug život i lična sreća. Ima još varijacija na temu hrane, ali je ovo ono osnovno...



Moja draga Ceca i ja nismo familija, ali je volim kao da jesmo! Krajem jula je posle dva sina rodila treće dete - ćerkicu Mariju. Kad je rodila prvog sina nismo se poznavale, a drugom sinu sam pre par godina nosila povojnicu sa pogačom sličnom ovoj. Tada su je svi hvalili, jer je bila drugačija od uobičajnih. Pošto sam se najavila da ću i sad doneti povojnicu, znala sam da će se obradovati istoj ili sličnoj pogači (sastojci su isti, samo sam oblik pogače promenila)

Inače, povojnica sa hranom je pomoć majci da za goste ne mora da sprema hranu, već svi zajedno sa gostima jedu ono što je u povojnici doneto. Kažu da bebica treba da dobije najmanje 3 pogače da bi bila srećna u životu. Ja doprinosim Marijinoj srećici mojom povojnicom, u kojoj je i pogača za koju vam dajem recept. I ovog puta je bila pun pogodak i sve je oduševila...





Sastojci za testo:
50 gr mlake vode
30 gr kvasca
1 kašika šećera
750 gr brašna
300 gr mleka (ili mešano mleko i kefir)
1 jaje + 1 žumance
1,5 kašičica soli
50 ml maslinovog ulja
Nadev:
75 gr putera
10 polutki sušenog paradajza
2 kašike seckanog svežeg bosiljka
60 gr sitno rendanog kačkavalja (može i dimljeni)
po ukusu beli luk u prahu
belance za premazivanje




  • Kvasac razmutiti u 50 ml vode, dodati šećer i kašiku-dve brašna i promešati.
  • Kad kvasac zapeni,  dodati ga u brašno pomešano sa solju, uliti ulje, dodati jaja i mlekom zamesiti testo da se ne lepi za ruke. Ostaviti da naraste u udvostruči zapreminu (sat- dva). 
  • Naraslo testo oklagijom rastanjti u pravougaonik i premazati ga puterom. 
  • Posuti sitno rendanim kačkavaljem, seckanim sušenim paradajzom (oceđenom od ulja) i iskidanim listićima bosiljka. Po želji dodati i malo belog luka u prahu.
  • Umotati u rolnu, pa oštrim nožem raseći po dužini, ostaviti samo vrh nerasečen. 
  • Od dve dobijene trake uvrtanjem jedne oko druge napraviti pletenicu, pa joj sastaviti krajeve da dobije oblik venca i položiti u pleh prečnika 30 cm. 
  • Ostaviti da ponovo naraste barem pola sata. Premazati belancetom. Peći pogaču u rerni zagrejanoj na 200°C četrdesetak minuta dok ne porumeni. 



Dobra je sama za sebe, bez ikakvih dodataka. Naravno da može da se posluži uz meze, sir i salate. Komad pogače uz jogurt ili kefir je odličan doručak, a uz čašu vina ili piva fina večera. 



14. januara 2017. godine ova pogača je izabrana za recept dana na gastro-stranici Coolinarika.

Isprobano na Coolinariki -> klik




четвртак, 27. август 2015.

Pekmez od šljiva





Šljiva.. Jedno od obeležja Srbije. Meni nije samo vrsta voća, asocira me na mnogo različitih stvari...

Šljivovica - kultna rakija koju skraćeno zovu šljivka ili jednostavno šljiva. Poznata u celom svetu kao "slivovic". Jedina voćna rakija koju ne marim (osim kuvanu, takozvanu "vruću" iliti šumadijski čaj). Kuvana šljivovica dobro služi i kao lek, a i za grejanje zimi. Hladnu ne trošim :)))
Šljivici Šumadije - idilično mesto radnje skoro svih etno-reklama i postera, gde mladi par obučen u narodnu nošnju očijuka ispod drveta šljive  Nekom lepo, nekom kičasto, ali uvek aktuelno. 
Šljive za đubre - narodna priča kojom me je moja baba (bila je učiteljica sredinom prošlog veka) motivisala da treba da počistim sobu, inače me momci neće hteti... 
Šljiva na oku ili vratu - hm... u prvom slučaju boli, u drugom je bruka koja se pokrije nekom svilenom maramom... U slučaju da je neko treći vidi sledi zafrkancija ;)
"Ma, ko te šljivi..." - u mojoj mladosti je tih nekoliko podsmešljivih i ironičnih reči služilo da se nekome da na znanje je nevažan i da je manje vredan. Danas zamenjeno sa "ma, ko te j... " :D
Zelene šljive - džanarike, ringlovi, purkače... Zabranjeno voće, koje je samom tom činjenicom bilo privlačnije. Kao dečurlija smo ih brali u komšijskim dvorištima po sistemu tuđe-slađe. Nisu bile slađe već kisele, al šta zna dete...
Knedle sa šljivama - omiljena poslastica, nama često i ceo ručak. Kao deci su nam bile (uz palačinke) prilika za takmičenje ko će više da ih pojede!
Pekmez od šljiva - svestrani slatkiš koji se ranije jeo na više načina: direktno iz tegle (kašikom, ili još češće prstom), namazan na parče hleba, na palačinke ili uz šufnudle. Pa kao fil za kiflice, salčiće, vanilice ili rolat od patišpanja.. Bilo je još načina, ali ne mogu trenutno da ih se setim :)))



Pekmez od šljiva spremam od kako živim van grada, jer u dvorištu imam tri drveta šljive sorte stenlej. Više od dve decenije nisu prskane pa nisu mnogo krupne. Ima i crvljivih, ali su zato bezbedne da se jedu direktno sa drveta, neoprane. Jedne godine prerode (u tom slučaju bude gomila punih tegli pekmeza), druge godine slabo rode, ali i tad ih ima dovoljno za jelo i za nekoliko teglica pekmeza. Da se ima preko zime makar za palačinke... 

Kuvala sam ga na razne načine - klasično, sa šećerom, češće bez. Nekada sa rumom, cimetom i karanfilićem, nekad klot. Probala sam sa čokoladom za kuvanje, može da prođe ali nisam oduševljena. Pekla sam ga i u rerni, dobar je, al kad je vrućina nije praktično jer pečenje dugo traje i ugreje mi se kuhinja... Ove godine sam ga kuvala po starinski, na šporetu i bez šećera. Jedino "moderno" su dodati začini, mada može bez ijednog, samo šljive i udri po mešanju...




Sastojci:
4 kg šljiva neto (očišćenih od koštica)
1/2 kašičice cimeta
1/2 kašičice mlevenog karanfilića
2-3 kašike ruma

po želji dodati vanilu, ili 500 gr šećera, ili čokoladu za kuvanje, ili malo vinskog sirćeta radi boje 
(ja nisam ništa od navedenog)



Priprema:

  • Oprane, osušene i od koštica očišćene šljive izručiti u duboku veliku šerpu (oko 5-6 l zapremine) i staviti na ringlu uključenu na najjače da se kuvaju. 
  • U početku povremeno promešati, dok masa samo "pućka". Posle prvih desetak minuta mešati češće, dok sasvim ne provri. 
  • Smanjiti jačinu vatre i nastaviti kuvanje uz stalno mešanje do željene gustine (od momenta kad provri, kuvati od prilike još jedan sat). Pred kraj kuvanja po želji dodati začine i rum.


Spremiti oprane i suve tegle sa metalnim poklopcem koji se šrafi. Ja ih ne grejem! Sipati pekmez kašikom do vrha tegle, dobro zašrafiti i ređati na pleh. Napunjene tegle staviti u rernu zagrejanu na 100°C i ostaviti oko jedan sat da se pekmez pasterizuje. Isključiti rernu i ne vaditi tegle dok se skroz ne ohlade, što traje desetak sati... Od ove količine ja dobijem 5 tegli pekmeza po 580 ml. 

Odložiti ih na suvo i tamno mesto. Ja ih čuvam u kartonskim kutijama sa pregradama (može od flaširanih pića, stanu 24 tegle sa slike, u 12 pregrada po dve).
Ovako spremljen pekmez može da stoji godinama i da se ne pokvari. Meni uglavnom ne dočeka sledeću sezonu jer se pojede, ali sam jednom zaboravila na par teglica i posle dve godine pekmez je bio kao tek napravljen.



Pošto pekmez u toku kuvanja hoće da prska (pogotovo dok se kuva na jakoj vatri), obavezno zaštititi ruke! Kod mene su to duži rukavi i silikonske rukavice kupljene u kineskoj radnji, koje su mi skoro do laktova. Mešam naizmenično desnom, pa levom rukom - nisam badava učila dirigovanje :)))

U posledenje vreme mnogi se odlučuju na pečenje pekmeza u rerni. U tom slučaju šerpu ubacite u rernu na 200°C, pa pecite nekoliko sati do željene gustine. Povremeno promešajte.


Palačinke od pšenčnog i heljdinog brašna sa pekmezom od šljiva - slika iz 2013. godine



Isprobano na Coolinariki -> klik



понедељак, 24. август 2015.

Patlidžan u marinara sosu






Već i vrapci znaju da mi je patlidžan slaba tačka. Kad mu je sezona, bar dva puta nedeljno nešto od njega napravim. Najviše volim jednostavne kombinacije, pogotovo grilovan, sa malo umaka ili sira. 

Onomad sam pisala recept za marinara sos baš zbog ovog jela. Ono se može spremati u više manjih sudova koji mogu u rernu, pa svako dobije svoju izdvojenu porciju, a može i u jednom velikom. Dobije se nešto slično parmiđani, samo malo ispreturano i manje masno...



Sastojci:
1 veći patlidžan (oko 500 gr)
po 1/4 kašičice bibera i belog luka u prahu
150 ml marinara sosa (od paradajza)
malo ljute aleve paprike
2 kašike seckanog bosiljka
60 gr mocarele
po potrebi maslinovog ulja




  • Neoguljen patlidžan iseći na kockice veličine 1,5cm pa poređati na pleh prekriven papirom. Poprskati uljem, posuti biberom i belim lukom i peći 15 minuta u rerni zagrejanoj na 220°C dok ne porumeni.
  • Dok se patlidžan peče, u činiji pomešati marinara sos, bosiljak i ljutu alevu papriku. 
  • Dodati u sos pečeni patlidžan i polovinu sitno iskidane mocarele, promešati.




  • Masu sa patlidžanom, sosom i sirom prebaciti u podmazan vatrostalni sud. 
  • Prekriti komadima preostale mocarele i peći dvadesetak minuta na 200°C dok ne porumeni. 
  • Prohladiti desetak minuta i poslužiti. 





Napomena: 5. oktobra 2016. godine ovaj patlidžan je izabran za recept dana na gastro-stranici Coolinarika.

Isprobano na Coolinariki -> klik



петак, 21. август 2015.

Marinara sos od paradajza





Sa "marinara" sosom sam se susrela švrljajući po raznim inostranim blogovima. Svideo mi se jer ima meni omiljen mediteranski šmek. Poreklom je iz okoline Napulja, kažu da su ga koristili mornari jer je mogao bez kvarenja da se očuva za vreme plovidbe. Osnovni sastojci su mu paradajz, crni luk, beli luk i začinske trave. Ime mu i jeste i nije italijansko, odnosno kažu da je ime dobio od iseljenika koji su brodovima odlazili iz Italije za Ameriku. U Italiji taj sos ima ime šugo ili salsa di pomodoro, u italo-američkoj kuhinji je marinara sos...

Pored osnovnih sastojaka, po želji se dodaju kapari, masline i vino. Neki izostave crni luk. Dobar je za većinu recepata gde se koristi sos od paradajza - za pizzu, špagete, lazanje, njoke i zapečena jela od povrća tipa parmiđana, kao i za zapečene razne vrste sira ili mesa. 



Sastojci:
400 gr paradajza bez kožice
(ili pelata iz konzerve)
90 gr paradajza iz tubе
2 kašike seckanog peršuna
1/2 češnja belog luka
1/2 kašičice soli
1 kašičica origana 
malo bibera
50 gr sitno seckanog crnog luka
20 ml (1,5 kašika) maslinovog ulja
1 dl belog vina




  • U blenderu izmiksajte pelat, paradajz iz tube, seckani peršun, beli luk, so, origano i malo bibera.
  • Propržiti sitno seckani crni luk u sudu u kome je zagrejano maslinovo ulje. 
  • Dodati mešavinu iz blendera i belo vino, pa sve krčkati 30 minuta povremeno mešajući. Vino koje se dodaje može biti i crno.





Već sam gore napisala kako marinara sos sve može da se koristi, a ja već imam 
na umu nekoliko finih i novih recepata  ;) 




U sezoni paradajza možete napraviti veću količinu - sirovi paradajz oguliti od kožice, očistiti od semenki, iseći na sitne komadiće i dalje praviti po receptu. Ukrčkan sos sipati u vruće teglice i pasterizovati u rerni 1 sat na 100°C. Odložiti u ostavu i koristiti preko zime.

Isprobano na Coolinariki -> klik



уторак, 18. август 2015.

Pečene tikvice sa sirom i čeri paradajzom





Blog Cooking by Mirjana je prava riznica odličnih recepata! Par njih sam isprobala, a ako pažljivo pogledate sadržaj bloga nećete znati šta je bolje kod Mirjane, dal' njeni divni slatkiši ili fini slani specijaliteti...
Po ovom njenom receptu tikvice pravim već nekoliko godina i svaki put me oduševe svojim finim ukusom i jednostavnom pripremom. Minimalno sam ga izmenila, ali je jelo uvek pun pogodak bilo da ga spremam kao laki ručak ili prilog uz nešto jače.

Ovde najbolje idu cukini (zucchini) tamno-zelene tikvice koje su mesnate i kremaste kada se ispeku, ali jelo može da se pravi i sa drugim vrstama - nadev je ono što mu daje glavni pečat!



Sastojci:
2 veće cukini tikvice (tamno zelene)
1/2 kašičice belog luka u prahu
1 kašika maslinovog ulja
16 čeri paradajza
1 kašika prezli (neobavezno!)
125 gr mocarele ili drugog sira koji se topi 
(ja sam dimljeni kačkavalj sa 25%mm)
so i biber
sušeni timijan i listići bosiljka



  • Tikvice preseći po dužini na pola i izdubiti ih (sredinu možete dodati u sud u kome se peku polutke tikvica, ili je iskoristiti za čorbicu).
  • U podmazan sud za pečenje poređati izdubljene tikvice, i svaku premazati mešavinom ulja i belog luka. Posuti sve sa malo prezli. 
  • Poređati čeri paradajziće unutar tikvica, ali ostaviti razmak između njih. Poprskati uljem i peći 30 minuta u rerni zagrejanoj na 200°C.
  • Izvaditi sud iz rerne, između paradajza staviti sir isečen na kocke, pobiberiti i posoliti, pa vratiti tikvice u rernu na desetak minuta da se sir rastopi i sve lepo zapeče.
  • Poslužiti toplo kao prilog ili lagano glavno jelo.



Ranije sam pravila pored gore pomenute i manje kaloričnu varijantu, mada je i ovaj kačkavalj na slici polumasan (25% m.m.) U toj drugoj verziji recepta sam pomešala u jednakim srazmerama krem sir, pavlaku i rendani kačkavalj. Ukus je isto odličan - tikvice su mesnate i sočne, paradajz aromatičan i kiselkast, a pomešani sirevi i pavlaka su tačka na i koji upotpune jelo pikantnim ukusom i  finom mlečnom masnoćom.


Slikano 15. avgusta 2013. 




Ideja - Cooking by Mirjana