среда, 30. септембар 2015.

Anzac keks






Prave se u aprilu, ali ko da čeka još pola godine...

Anzac keks sam jela kada mi ga je u paketu pre par godina poslala draga cool - prija iz Australije. Fin, suv, sa ukusom kokosa, odličan za grickanje uz kafu, čaj ili mleko. A onda sam ga se setila pre par dana, malo sam istražila njegovo poreklo, pa vam prenosim par informacija do kojih sam došla. 

Wikipedija  kaže da su recept za ovaj keks su smislile tokom 1. svetskog rata žene vojnika australijske i novozelandske vojske (ANZAC). Naime, u teškim ratnim uslovima bila im je potrebna energetski jaka hrana sa visokom nutritivnom vrednošću koja je dugotrajna i koja se i u lošim uslovima ne kvari. Ovaj keks je bio idealan, bez jaja i mleka, sa sastojcima koji su lako podnosili otežan transport na razne krajeve sveta. 

Jedan vek kasnije ovaj popularni keks je jedno od obeležja australijske i novozelandske kuhinje (uz Vegemite namaz, tortu Pavlova, Damper hleb, itd). Keks se prodaje po prodavnicama obe zemlje, a recept i proizvodnja su zakonom zaštićeni da bi proizvođači poštovali sastav i način pripreme.
Viđala sam recepte po raznim gastro stranicama i odlučila da ga iskombinujem od propisanih sastojaka, ali u malo izmenjenoj varijanti - sa integralnim brašnom i braon šećerom. Nisam imala golden syrup, pa sam ga zamenila javorovim (a može i medom). Na blogu Cooking by Mirjana sam videla da u keksiće mogu da se dodaju komadići čokolade, pa sam u polovinu dodala, a pola ostavila bez. 



Dok sam pravila ove keksiće, mislila sam na drage žene sa kojima se družim putem Interneta, a koje žive Down Under - na Mirjanu, Silvu, Jasnu, Džoli i Snježanu (monsoon).. Od svake od njih sam ponešto naučila, kako o kuvanju, tako i o novoj zemlji koju su izabrale za život 


Sastojci 
100 gr ovsenih pahuljica 
100 gr kokosovog brašna
50 gr integralnog brašna 
50 gr belog brašna
100 gr braon šećera  
100 gr putera 
2,5 kašike javorovog sirupa (ili meda)
1/2 kašičice sode bikarbone 
2 kašike vrele vode



Priprema 
  • U činiju staviti ovsene pahuljice, šećer, kokos i brasno. 
  • U sudu otopiti puter i med, pa u otopljeno dodati vrelu vodu i sodu bikarbonu. Promešati da se zapeni. 
  • Tečnom smesom zaliti suve namirnice u činiji. Dobro izmešati i ostaviti malo da se prohladi. Po želji se može u testo dodati 50 gr čokoladnih kapljica (ili seckanih komadića čokolade).


  • Kašikom stavljati gomilice na pleh na koji je stavljen papir za pečenje i kašičicom ih malo pritisnuti. Ostaviti dovoljno mesta između, jer će se pečenjem raširiti.
  • Staviti testo da se peče na 160°C oko 10-15 minuta! Gotov keks mora biti mekan kada ga izvadite iz rerne, hlađenjem će postati čvršći! 



Keks čuvati u hermetički zatvorenoj kutiji. Od ove količine sam dobila 30 keksića prečnika 6,5 cm. Čokoladnih kapljica (ili seckanih komadića čokolade) u izvornom receptu nema, ali sam ja u pola keksića dodala, a pola ostavila klot. Odlični su i jedni i drugi, mada se meni malo više sviđaju oni bez čokolade :)))





U svakom slučaju peporučujem ovaj keks - izdašan je i ukusan, jednostavno se priprema, a sastojci garantuju prilično zdravu, brzu i situ užinu. 




Isprobano na Coolinariki -> klik


субота, 26. септембар 2015.

Pizzette od patlidžana




Patlidžan je i dalje na 1. mestu moje top liste - bar dva puta nedeljno već treći mesec uzastopno... Ne odustajem nikako, samo smišljam na koji novi način da ga spremim!




Na Internetu je more recepata za mini pice od patlidžana (pizzette), tako da sam iskombinovala varijantu koja se meni sviđa. Ukusom podseća na picu, umesto testa za podlogu je korišćen patlidžan koji je u ovom slučaju grilovan. Imam u bašti svoj čeri paradajz koji sve više dozreva, pa sam se malo poigrala praveći sos koji može da se zameni i nekim drugim. Ovo je dobro kao toplo predjelo ili kompletno jelo za lakši ručak /večeru, uz hrskavi hleb i čašicu vina..


Sastojci:
2 patlidžana
100 gr rendanog sira
300 gr čeri paradajza
po ukusu so, biber, origano
1 češanj belog luka
po ukusu peršun i bosiljak
2 kašike parmezana




  • Patlidžan oprati, iseći na ploške, pa ga poređati na papir za pečenje i poprskati sa malo ulja. 
  • Grilovati u rerni ispod gornjeg grejača dok ne omekne (ja sam u pizza-grillu). Po potrebi na pola pečenja prevrnuti. Patlidžan možete grilovati i na roštilju.
  • Dok se patlidžan griluje/peče, na malo ulja sotirati 200 gr čeri paradajza na tihoj vatri (bez dodavanja vode) dvadesetak minuta, uz dodatak začina i belog luka . 
  • U nauljeni sud poređati patlidžan, premazati sosom od paradajza, posuti rendanim sirom, odozgo staviti po jedan čeri-paradajz, pa peći na 200°C oko 15 minuta. 
  • Pečene picete posuti rendanim parmezanom, ukrasiti listićima peršuna i poslužiti dok su tople. 



Ukoliko nemate čeri paradajz, umesto sotiranog možete koristiti bilo koji paradajz sos (preporučujem moj marinara sos), a po jedan čeri paradajz staviti na nadeveni patlidžan pred pečenje (poređati ga na narendani sir).



Isprobano na Coolinariki -> klik


уторак, 22. септембар 2015.

Heljdini mafini





Prvi put sam slične mafine (nalik na projice) videla na lokalnoj manifestaciji „Gročanske svečanosti“ pre nekoliko godina. Tada su, u okviru etno dana, žene iz udruženja „Begaljica“ na svom štandu pored ostalih starinskih jela iznele i heljdine projice. I pored raznih ponuđenih pita, kolača i voća, ja sam prvo pružila ruku prema njima... Nisam pitala za recept i ne sećam se da li je brašno mešano sa kukuruznim, ali te projice su mi se posebno svidele jer su imale onaj fini slatkasti i poseban ukus koje heljdino brašno ima, a koji ja baš volim. 



Već sam ranije koristila ovo brašno u hlebovima i pravila sa njime palačinke, a za jedan nedeljni doručak mi je palo na pamet da po sećanju napravim one davno probane... 
U nekim receptima koje sam videla na netu korišćena je mešavina heljdinog i kukuruznog brašna. Smućkala sam kombinaciju kako se meni učinilo da treba, odnosno po mom receptu za proju, samo sam kukuruzno brašno u potpunosti zamenila  heljdinim. Pošto u njima nema projinog (kukuruznog) brašna, besmisleno mi je da ih nazovem projicama, pa su zato mafini... 



Sastojci:
240 integralnog heljdinog brašna
1 kašičica praška za pecivo
140 gr kefira (ako nemate može i jogurt)
100 gr sira (ja sam izmrvljenu "Fetu")
½ kašičice soli
2 jajeta
80 gr ulja



  • Sipati brašno u činiju, dodati so i prašak za pecivo i promešati.
  • Dodati sve sastojke osim sira i sve dobro kašikom sjediniti da se dobije gusta kašasta masa.
  • Ubaciti u testo sir, promešati, pa sipati kašičicom u kalupe za mafine do 2/3 zapremine. 
  • Peći mafine tridesetak minuta na 180-200°C dok ne porumene.




Ovo je najjednostavnija kombinacija. Odlični su - spolja hrskavi, iznutra vazdušasti i mekani, a što je najvažnije ukus im je božanstven!
Mogu se u testo umesto sira ubaciti i neki od ovih dodataka: semenke, spanać (blitva), luk, dinstane pečurke ili šta već volite. Dobiju se mafini koji su uz jogurt (kefir) ili salatu (sirovo povrće ili ajvar) kompletan obrok. Zgodni su i u situacijama kada treba  da nosimo hranu van kuće - za put, izlet, užinu u školi ili na poslu...




Isprobano na Coolinarici -> klik



петак, 18. септембар 2015.

Pizza bianca - bela pica





Za ovakvu picu sam čula pre par godina. Nije sad to nešto revolucionarno i novo, ali je meni bila neobična što je skroz bez paradajz sosa i paradajza uopšte.. U stvari, ovo je neka prelazna varijanta između pice i fokače - testo, malo sira i još neki dodatak, najčešće biljčice tipa ruzmarin, bosiljak, origano, ali sam videla da se dodaje i povrće. Još kad sam na nekim slikama videla cvetove tikvica koji su mi oduvek bili privlačni, rešila sam da njih iskoristim za ovu picu. Kod nas se retko spremaju za jelo, mada su u Italiji i u još nekim zemljama posebno cenjeni specijalitet.

Sastojci:
Spremite vaše omiljeno testo za 1 pizzu prečnika 26 cm.
Najviše volim jednostavno, koje zamesim i ostavim da naraste i duplira volumen od:
160 gr brašna (običnog ili pola običnog, pola integralnog)
8 gr svežeg kvasca
malo šećera
malo soli
90 ml mlake vode
1-2 kašike maslinovog ulja



nadev:
120 grama rikote (ili krem sira)
2 kašike maslinovog ulja
1 češanj belog luka
so i biber po ukusu
125 gr rendane mocarele
20 gr rendanog parmezana
malo brašna za posipanje radne površine

po želji - nekoliko cvetova tikvica (ili kolutovi tikvica) 




  • Testo oklagijom rastanjiti i prebaciti u podmazan pleh prečnika 26 cm i podići malo rubove.
  • Rikotu (ili krem sir) pomešati sa kašikom ulja, seckanim belim lukom, posoliti i pobiberiti. Rasporediti preko testa, a rubove premazati uljem.
  • Posuti rendanom mocarelom i parmezanom. 




  • Odozgo složiti oprane i osušene cvetove tikvica. Imala sam samo tri, pa sam ih prepolovila. Umesto njih možete poređati tanko sečene koturove tikvica.
  • Peći 10-15 minuta da testo dobije zlatnu boju, a sir porumeni. 





Poslužiti uz čašu vina.
Ukus pizze je fantazija, sir joj daje punoću i svežinu, a pečeni cvetovi 
(koji liče na male meduze) daju joj posebnu slast.. 

Na slici je od pola mere, pečena u plehu od 20 cm.


Pizza je i ovog puta namenjena mojoj Oliveri... 




уторак, 15. септембар 2015.

Kapreze pasta sa pestom





Mediteranska kuhinja mi je najmilija. Ne mislim samo na Italiju i Francusku, tu su i Levant i severozapadna Afrika, sa začinima i hranom koji su praznik za nepce. Zimus sam pravila uglavnom bliskoistočnu hranu koja greje, a leto sam rezervisala za osvežavajuća italijanska jela. 

Opčinjena sam Kapreze salatom. Tri sastojka, ulje i začini naprave čudo. Već sam pisala recept za Kapreze sa avokadom, a pravila sam i salatu na onaj najednostavniji način. Ovaj put sam radila varijaciju na zadatu temu - testeninu u koju su dodati sastojci iz klasične salate, plus pesto.


Pesto sam pravila sama, mada sam imala kod kuće teglicu već gotovog, kupovnog, koji sam dobila od kuma na poklon. U tom kupovnom je (iako je od popularnog proizvođača) uglavnom suncokretovo ulje, umesto pinjola koriste indijski orah, a natrpano je i par sumnjivih dodataka sa E...  Ali, poklonu se u zube ne gleda, poješće se i taj, pogotovo što poprilično košta ta mala tegličica. ;)
U mom domaćem je, umesto pinjola koji su basnoslovno skupi i retko gde mogu da se nađu, korišćen indijski orah. Probala sam u nekim prilikama i sa bademom i pesto je odličnog ukusa!  

Sastojci za domaći pesto:
1 prepuna šaka bosiljka (oko 50 gr)
malo peršuna
1 češanj belog luka
40 gr rendanog parmezana
50 gr indijskog oraha
po potrebi maslinovog ulja



  • U blender ubaciti sve sastojke za pesto osim ulja, pa miksati i lagano dodavati ulje. Gustinu odrediti po svom ukusu, treba da bude kremasto.



Priprema paste - sastojci:
500 gr kratke paste/testenine
(moja je penne rigate)
250-300 gr čeri paradajza presečenog na polutke
125 gr (velika kugla) mocarela sira sečenog na kockice
so i biber po ukusu
par kašika domaćeg pesta



  • Kuvati pastu "al dente". Oceđenu pastu ubaciti u veliku činiju, pa umešati željenu količinu pesta i dobro promešati da se od toplote opuste arome svih začina. Ohladiti.
  • Čeri paradajz iseći na polovine. Može i običan sitniji isečen na četvrtine.
  • Dodati ga u testeninu zajedno sa mocarelom i promešati da se ukusi prožmu.
  • Poslužiti uz čašu vina.. 



Ukoliko ne potrošite sav pesto preručite ga u teglicu, poklopite i čuvajte u frižideru (može da stoji par dana). Umesto sa pestom, možete testeninu pomešati samo sa paradajzom, mocarelom i iskidanim listićima bosiljka, pa sve začiniti prelivom od belog luka, soli, bibera i hladno ceđenog maslinovog ulja. Milina...






Ideja - od svakog po malo, sa Googla...

петак, 11. септембар 2015.

Grilovan patlidžan sa umakom od šafrana




Na Wikipediji kažu da za kilogram šafrana kao začina treba ubrati 150.000 cvetova... 



U ishrani i medicini se koristi hiljadama godina u zemljama Azije (posebno u Indiji), a kasnije se korišćenje poširilo na ceo svet. Ukus mu je ujedno i cvetan i gorkast, jake arome na med i mošus, a daje divnu zlatnu boju jelu u kome se koristi.
Cena mu zavisi od kvaliteta i kreće se od 4 do 14 evra za jedan gram!  Jeste skup, ali za probu ili za svoje lično zadovoljstvo vredi sebi ponekad priuštiti ovaj cenjeni egzotični začin posebne arome.

Kod nas šafran može da se nađe najčešće pakovan u kesicama. Iako se koristi i u slatkišima, morala sam prvo da ga isprobam u slanoj varijanti sa mojim omiljenim patlidžanom.  



Sastojci:
1 veći patlidžan (oko 500 gr)
2 kašike maslinovog ulja
so i biber
1 mali luk
1 češanj belog luka
1 kašika seckanog peršuna
90 gr grčkog jogurta (ili pavlake sa 12% masti)
prstohvat šafrana (kesica)
1 kašika kipuće vode
malo indijskog oraha (ili pistaća)




  • Sadržinu kesice sa šafranom izručiti u minijaturnu činijicu i preliti kašikom kipuće vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji barem sat da šafran pusti svoj miris, ukus i karakterističnu boju.
  • Patlidžan grilovati - u rerni sa uključenim grilom, ili na roštilju. Može se iseći na režnjeve/kolutove, namazati sa malo ulja pa grilovati na gril-tiganju. Ako je ceo pečen, oljuštiti ga, iseći na komade veličine zalogaja i ostaviti u cediljki da se ocedi. 
  • Ja sam ga isekla na kockice, poprskala uljem i ispekla u rerni. Ako su grilovani režnjevi ili kockice, ceđenje nije potrebno. Odložiti ga u činiju.
  • U tiganj dodati kašiku ulja, dobro zagrejati, pa dodati luk i delimično ga ispržiti (3 minuta) da ostane hrskav.
  • U rerni tostirati indijski orah, paziti da ne pregori! Skloniti sa strane, prohladiti i iseckati.
  • Luk i ulje ubaciti u činiju sa patlidžanom, dodati sitno seckan (ili zgnječen) beli luk, seckani peršun, malo soli i bibera. Promešati.


  • Patlidžan rasporediti na tanjir i preko razmazati jogurt (ili razmućenu polumasnu pavlaku) ali ne skroz do ivice, neka ostanu vidljivi rubovi sa patlidžanom. Odozgo kašičicom preliti vodu sa šafranom i sve  posuti tostiranim seckanim indijskim orahom. Po želji kapnuti malo ulja (ja sam ga preskočila)...
  • Poslužiti kao meze, prilog ili laki obrok uz tanke lepinjice i neko sirovo povrće. Ako nemate šafran (ili vam je nedostupan), jelo možete napraviti i bez njega.



Isprobano na Coolinariki -> klik


понедељак, 07. септембар 2015.

Princes torta






Tortica je rođendanska... Zokijeva 



Iako je uglavnom na sirovoj hrani, moj Zoki ipak ima tri nezdrava iskušenja na koja se uvek spotakne: lisnato testo, napolitanke (kupovne) i kolače. Prvo i treće napravim u domaćoj proizvodnji, pa nekako smanjim ili zamenim loše sastojke kojih ima u kupovnim kolačima i industrijskom lisnatom testu. I za napolitanke sam smislila zamenu (oblande sa karamel nadevom), ali me On preduhitri jer napolitanke na sniženjima obavezno pronađe pre nego što ja krenem u poduhvat pravljenja kolača...



Za Njegov rođendan mi ipak nisu išle oblande, htela sam tortu! Kremasti kolači sa kremom od vanile su mu omljeni, pa da ne bi za rođendan dobio "samo" princes krofne, skockala sam mu ovu torticu. Obogatila sam je čokoladnim punjenjem kojim on baš i nije oduševljen, ali moram valjda makar malo i sebi da ugodim... ;)





Sastojci za testo
180 gr vode
80 gr ulja
110 gr brašna
3 manja jajeta
prstohvat soli

za vanil-krem
300 gr mleka
50 gr gustina
100 gr šećera (može i smeđi)
1 kesice burbon vanil-šećera
1 žumance
50 gr putera

za ganaš kremu
125 ml mlečne slatke pavlake
70 gr crne čokolade

i još... šolja ulupanog šlaga





  • Vodu i ulje sipati u manju šerpicu, malo posoliti, pa staviti na vatru da provri. U provrelu vodu i ulje odjednom sipati brašno, varjačom promešati i uz mešanje kratko kuvati dok se ne stvori grudva od testa koja u tankom sloju pomalo "hvata" dno šerpe. Skloniti sa vatre.
  • Smesu malo prohladiti, pa dodavati jedno po jedno jaje. Izmedu dodavanja svakog, energično mutiti masu varjačom da se jaje dobro sa testom sjedini. Može da se muti i mikserom (spirale). Testo treba da bude kremasto i lepljivo. 





  • Napuniti špric sa zvezdastim nastavkom, pa istisnuti desetak većih i desetak manjih krofnica na pleh (preko folije ili pek - papira). Praviti razmak da krofne imaju mesta da lepo narastu. 
  • Peci 30 - 40 minuta na temperaturi od 200°C dok ne porumene. Rernu ne otvarati za vreme pečenja jer krofne u tom slučaju splasnu. 
  • Kad su pečene, isključiti rernu i otvoriti vrata rerne, ali ih ne vaditi odmah, nek se još malo "protište". 




Podloga za tortu

  • U okrugli kalup (prečnika 22 cm) istisnuti špricom  u krug testo po obodu, pa zatim sve manje i manje krugove dok se ne ispuni dno sve do centra. Okolo napraviti obod od malih zvezdica u tri reda. 
  • Peći na istoj temperaturi kao i krofne. Od ostatka testa ispeći još krofnica.
  • Pečenu podlogu ohladiti, proći nožem okolo da se skroz odvoji od kalupa






  • Mleko, pola količine šećera i vanilu staviti na vatru da proključa. 
  • Dok se mleko greje, u manjem sudu promešati gustin, žumanca i ostatak šećera. 
  • Provrelo mleko skloniti sa vatre, polako sipati smesu sa gustinom, a drugom rukom mešati da se sve sjedini. Vratiti na vatru i kuvati mešajući samo dok provri i baci 2-3 ključa.
  • Krem desetak minuta prohladiti, pa u njega dodati puter podeljen na manje komadiće. Mikserom sve sjediniti da se dobije ujednačena masa. Na krem staviti komad providne folije i ostaviti da se ohladi




  • Pavlaku staviti na vatru da se zagreje skoro do vrenja, skloniti sa vatre i ubaciti izlomljenu čokoladu. Lagano mešati da se čokolada skroz otopi. 
  • Ohladiti, staviti da se stegne u frižideru. Posle par sati umutiti mikserom u krem.





  • Podlogu za tortu staviti na tacnu i udubljenje napuniti vanil-kremom. 
  • Krofne puniti špricom (sa dugim, tankim nastavkom) čokoladnim ganaš kremom, pa ih ređati na tortu - veće spolja, manje u sredinu. 
  • Posuti krofne prah šećerom, a ulupanim šlagom dekorisati prostor između.


Višak krofnica i nadev koji preostane baciti... sebi u usta! Ukoliko ne želite čokoladni krem, krofnice puniti kremom od vanile, ali ga onda napravite malo više. 

Mom Zokiju se ipak svidela kombinacija sa čokoladom, kaže da je složeniji ukus i da bi samo sa vanil-kremom torta bila siromašnija. A kaže da ne voli čokoladu... aha! ;)))