среда, 29. јун 2016.

Meze od krastavca i sira





Evo nešto kratko i slatko! Mislim, nije slatko po ukusu, nego na oko, a po ukusu je osvežavajuće i baš odgovarajuće za vrele dane. Inače nema mnogo recepata sa sirovim krastavcima, a ovaj je jednostavan i iskombinovan od sastojaka koje sada skoro svako ima u frižideru.. 



Sastojci:
1 krastavac 
100 gr feta sira 
50 gr rikote (ili sitnog sira) 
1 češanj belog luka 
1 kašika seckane mirođije (može i suve) 
po ukusu bibera 
za dekoraciju :
čeri paradajzići, peršun, mirođija.. 

Priprema:


  • Oprati i osušiti krastavac i preseći ga po dužini na pola. Kašičicom izdubiti sredinu sa semenom. 
  • U činijici izgnječiti fetu, dodati rikotu (sitni sir), seckani beli luk i seckanu mirođiju i sve dobro izmešati. 
  • Dobijenom masom napuniti polutke krastavca, malo prohladiti u frižideru, pobiberiti, pa seći oštrim nožem komade širine 2 cm. 


Dekorisati po želji (ja sam imala minijaturne čeriće) i poslužiti. 
Odlično je kao meze uz pićence, a može da bude prilog, salata, deo finger food posluženja..



Isprobano na Coolinarici -> klik



субота, 25. јун 2016.

Godivina pita mašnica






Božanstvena pita koju sam već pominjala u postu posvećenom Godivi. Recepta nema na netu (u stvari, ima "pozajmljenih", uglavnom bez navedenog izvora), a tragovi da je recept postojao su na Coolinarici, gde je njena pita bila puno puta isprobavana i hvaljena. Srećom sam recept sačuvala u PDF-u, a Godivu / Ljilju (koja objavljuje prelepe recepte na blogu Chocolate dustsam par puta nagovarala da ga objavi na svom blogu, jer je pita ukusna i dekorativna, a recept uvek aktuelan. Rekla je da hoće, a posle su je privatne obaveze omele u nameri. Onomad sam je pitala da li mogu da ga podelim drugima - složila se..




Original recept sa Coolinarike je na slici iznad, ovako sam ga ja prvi put videla i gutala ga očima, nestrpljivo čekajući priliku da je napravim. Pita može da se pravi i sa slanim i sa slatkim nadevom, ja sam je prvi put filovala sirom, jajima i zeljem.


slikano 27. oktobra 2011.
slikano 27. oktobra 2011.












Ovaj put sam pravila i slanu i slatku - prvu sa sirom, jajima i seckanom blitvom, drugu sa trešnjama i vanilom.. Ne znam koja je bolja, obe su savršene! I da, originalna mera je od 1 kg brašna, od koje se dobije 6 duguljastih pita-mašnica. Ja sam mere prepolovila i dobila 3 pite - jednu slanu i dve slatke.. Ako hoćete punu meru pomnožite moje sastojke sa 2, ili čitajte sa slike originalni Godivin recept!

Sastojci za testo (pola mere od originala): 
500 gr brašna
250 ml mleka
1/2 šoljice ulja (50 gr)
1/2 jajeta
125 gr putera
1 kašičica šećera
1/2 kašičice soli
12 gr svežeg kvasca (u originalu je suvi)

Možete je filovati po želji sirom, spanaćem, pizza nadevom, pečurkama,
ili voćem po izboru u koje treba dodati šećer i gustin (ili prezle)

moj slani nadev za jednu pitu:
180 gr sira
1 jaje
5-6 listova blitve

moj slatki nadev za jednu pitu:
250 gr trešanja očišćenih od koštica
2 kašike šećera
2 kašike gustina 
1 kesica vanil-šećera
šećer u prahu za posipanje

za premazivanje:
umućeno jaje (polovina od onog upotrebljenog za testo)




  • Kvasac, šećer i malo brašna rastopiti u mlakom mleku odvojenom od predviđene količine i ostaviti da zapeni i nadođe. U brašno dodati so i promešati, pa sipati narasli kvasac, ulje i jaje (umutila sam ga, pa polovinu dodala u testo, a ostatak stavila na stranu da premažem pitu pred pečenje). Mlakim mlekom zamesiti testo. Pokriti ga i ostaviti da naraste.
  • Naraslo testo rastanjiti u veliku pravougaonu koru i odozgo narendati hladan puter. Smotati u rolat. Odmah sam ga podelila na tri dela (pravila sam pola mere!) stavila u pleh na silikonsku podlogu, pa u veliku najlon kesu, vezala krajeve da se testo ne suši i ostavila na hladno. (U originalnom receptu se testo još smota u krug, a deli se na 6 manjih delova tek posle odmaranja u frižideru.) 



Dok se testo odmara pripremiti nadev:
  • sir izgnječiti viljuškom, dodati jaje i seckanu blitvu i sve dobro promešati
ili

  • trešnje prepoloviti (ili drugo voće po želji usitniti), sipati u činiju i dodati im šećer, vanil-šećer i gustin, pa sve dobro kašikom izmešati.




  • Odmoreno testo rastanjiti u pravougaonik i po sredini staviti nadev. 
  • Oštrim nožem sa obe strane seći testo na 1 cm debljine. 
  • Krajeve testa preklopiti preko nadeva, pa prstima  vezivati trakice u mašnice. 





  • Kod slatke pite paziti da sav nadev bude fino ušuškan u testo i da ne curi (meni je iz jedne malo "pobegao" rastopljeni šećer)..
  • Pitu prebaciti u pleh i premazati umućenim jajetom (u originalu se u jaje doda i ulje, ja sam ga zaboravila). Rernu uključiti da se zagreje na 180°C (ja sam na 200°, moja je mala i slabiji su joj grejači). Za to vreme će pita u plehu lepo da naraste. 




  • Ubaciti pitu u zagrejanu rernu i peći oko 30 minuta, odnosno dok lepo ne porumeni.
  • Pečenu pitu malo prohladiti i navaliti! 



Slanu pitu smo pojeli odmah još toplu, a slatke slatke je preteklo, jer je bilo duplo više... Nju sam prohlađenu isekla na parčad i posula šećerom u prahu. 


Pošto je čekala na red za pečenje, slatka sa trešnjama je malo više narasla, jer je kvasac imao vremena da se "razmaše", pa iako testo na oko ne izgleda isto, potpuno je istog ukusa! 




Isprobano na Coolinarici -> klik



среда, 22. јун 2016.

Panisses - štapići od leblebija sa Pebronata sosom






Lako je meni kad imam moju Gocu! Malo-malo, pa mi porukicom na FB pošalje neki zanimljiv recept.. Većinom su jela i kolači koji se kod nas ne spremaju, a obzirom da je dobra kuvarica, plus radoznala i keativna, sve što sprema je meni jako primamljivo da isprobam a i da malo istražim po netu! Tako je bilo i sa ovim štapićima od leblebija, ili kako ih Francuzi zovu - panaisses (čita se paniis).
Čitala sam da su ovi štapići vrlo omiljeni na jugu Francuske i Italije. Mene ukusom mnogo podsećaju na farinatu, divnu beskvasnu pogaču od brašna leblebija, koju sam pravila više puta jer mi je njen ukus poseban i baš omiljen. 



Štapiće sam pravila na dva načina i od dve različite vrste brašna od leblebija. Ovi na slikama su od malo krupnije mlevenog, pa je masa koju sam  pržila u malo maslinovog ulja (a kako je inače uobičajno u svim receptima) malčice zrnaste strukture. Od sitnijeg mlevenog sam ih pravila i pekla u pizza gril pekaču (samo malo premazane uljem) i ukus je sasvim ok, vrlo malo se razlikuje od prženih. Peporučujem onima koji paze na unos masnoća ove koje su pečene u rerni/pekaču.


Sastojci:
400 grama brašna od leblebija
1 l vode
2 kašičice soli
150 gr seckanih maslina
2 čena sitno seckanog belog luka
1 manji sitno seckani crni luk
1 kašika seckanog sušenog timijana
1 kašičica bibera
50 gr ribanog parmezana
6 kašika ulja




  • Brašno od leblebija sipati u veliki dublji tiganj. Uključiti ringlu, polako dodavati vodu i mešati dok ne postane gusta kaša.
  • Ubaciti ostale sastojke, dobro izmešati i skloniti sa vatre. 
  • Izručiti masu u veliki pleh od rerne (40x30cm) obložen papirom za pečenje, poravnati i ostaviti 30 minuta na hladnom da se stegne. 


  • Seći štangle/štapiće i peći ih na vrlo malo maslinovog ulja u nelepljivom (ja sam u tučanom) tiganju
  • Mogu se premazati uljem, poređati u pleh na papir za pečenje i peći u rerni na 200°C dok ne porumene (ja sam ih pekla u pizza-grill pekaču).
  • Gotove poslužiti sa Pebronata sosom.



Pebronata sos


 Sastojci:
2 crvene paprike
500 gr paradajza
1 luk
2 čena belog luka,
2-3- kašike maslinovog ulja
so i biber po ukusu
60 ml crnog vina
2 kašičice sirćeta (ne mora)




  • Iseckati povrće (eventualno ga oljuštiti) i malo ga propržiti na ulju.
  • Posoliti i pobiberiti, krčkati desetak minuta, pa po želji sipati sirće i vino i još malo prokuvati.
  • Posužiti toplo ili hladno uz pečene štangle od leblebija.



Drugu verziju sosa možete pogledati ovde, a štapića ovde.



Panisses pečeni u pizza-grill pekaču, pravljeni od sitnije mlevenog brašna od leblebija:





недеља, 19. јун 2016.

Slana "zebra" od tikvica i krompira




Šta sad da napišem zanimljivo za krompir i tikvice koji su obične namirnice, spremane ne milion načina.. Onomad sam videla na netu i ovaj milion i prvi! U originalu je malo bogatiji, ali pošto ne jedem meso šunka nije dolazila u obzir. E, zato sam siromašnijem jelu mogla da izmislim zvučno ime, jer su me dva sastojka kontrastnih boja stvarno podsetila na zebru u toku slaganja kolutova u tepsiju.. I proglašavam da od danas, pored zebra kolača postoji i zebra jelo od tikvica i krompira! 😃



Sastojci:
2 srednje tikvice
6 srednjih krompira
1 kašika ulja ili masla (gija)
so i biber po ukusu
malo italijanskog začina 
40 gr krupno rendanog parmezana

Priprema:



  • Oprati i oljuštiti krompir. Iseći ga na kolutove debljine 0,5 cm. Oprati i osušiti tikvice, pa i njih iseći na kolutove iste debljine kao i krompir.
  • U tepsiju prečnika 20 cm staviti papir za pečenje, premazati ga uljem ili maslom i ređati naizmenično krompir i tikvice. Između kolutova soliti i kapnuti koju kap ulja. 
  • Naređane kolutove gurnuti da se malo iskose. Posoliti još malo i pobiberiti, posuti odozgo pomešane začinske trave, poprskati uljem. Peći u rerni zagrejanoj na 220°C oko 40 minuta.
  • Kada krompir omekne i blago porumeni izvaditi tepsiju iz rerne, posuti odozgo rendani parmezan i vratiti sve da se dopeče i sir porumeni.


Pečeno povrće prohladiti desetak minuta i toplo poslužiti. Kao i mnoga druga jela koja ja spremam, i ovo može biti prilog ili lako glavno jelo uz sezonsku salatu i čašicu vina.


















Ovako pečen krompir sa tikvicama je izuzetnog ukusa, jer je iz tikvica povukao potrebnu vlagu da bude mekan i sočan. Tikvice su kremaste, a opet se osete pod zubima i nisu "cmoljave". Parmezan je tačka na i - svojim ukusom oplemeni ovo obično povrće...




Isprobano na Coolinarici -> klik



среда, 15. јун 2016.

Melktert - mlečni tart






Melktert je omiljena poslastica u Južnoafričkoj republici, a od sad i kod mene! Ovo je pravi klasični (a bogme i domaćinski) desert od prhkog testa i mlečne kreme, nasleđen od Holanđana još u 16. veku, odnosno iz vremena dok je teritorija današnje Južne Afrike bila holandska kolonija. Tart je veoma popularan i kažu da se tamo može naći gde god se okrenete - na sajmovima, u pekarama, poslastičarnicama, supermarketima, kao i u domaćinstvima širom te zemlje. Kažu da kod južnoafričkih food - blogera ima više recepata za ovaj mlečni tart nego za sve ostale lokalne recepte zajedno! 



Postoje dve verzije ovog deserta - jedna gde se testo i fil peku zajedno, a druga kod koje se ispeče "školjka" od testa koja se kasnije napuni skuvanim i ohlađenim kremom od mleka i jaja, kako sam pravila i ja. Tradicionalno se priprema od prhkog (sipkavog) testa, mada kažu da se u poslednje vreme koristi i kupovno lisnato. Krem je zgusnut brašnom ili gustinom (nekad se kombinuju oba), sa dodatkom rendane korice limuna ili lokalne vrste narandže. U novije vreme dodaju se i vanila ili ekstrakt badema, a tart se odozgo obavezno posipa cimetom. 
Na više mesta sam pročitala da su jako ponosni što je i Džejmi Oliver uvrstio Melktert u recepte u svojoj knjizi Jamie's Comfort Food. 




Sastojci:
110 gr brašna
1/4 kašičice praška za pecivo
50 gr smeđeg šećera
mrvica soli
60 gr putera

500 gr mleka
140 gr smeđeg šećera
2 velika jajeta
malo vanile
50 gr gustina
cimet za posipanje

Priprema:




  • Pomešati brašno, šećer (ja sam smeđi samlela), so i prašak za pecivo. 
  • Dodati hladan puter sečen na kocke i brzo umesiti testo. Po potrebi dodati kašiku-dve hladne vode.
  • Dobijeno testo umotati u steč foliju i ostaviti da se ohladi oko pola sata.
  • Ohlađeno testo oklagijom rastanjiti i prebaciti u kalup prečnika 20 cm. 
  • Dići ivice uz stranicu kalupa oko 2 cm i peći 10-15 minuta na 180°C.
  • Pečenu "školjku" za tart izručiti iz kalupa i ohladiti. Vratiti ohlađenu u kalup.




  • Sipati 400 ml mleka u odgovarajući sud i staviti na vatru da provri.
  • Umutiti jaja, šećer, 100 ml mleka, gustin i vanilu, pa sipati u vrelo mleko.
  • Kuvati nekoliko minuta stalno mešajući dok se krema ne zgusne.
  • Prohladiti mešajući, pa sipati u ispečenu koru za tart. Ostaviti da se ohladi na sobnoj temperaturi, a onda staviti u frižider na još nekoliko sati. 




Ohlađen tart posuti cimetom i poslužiti.



Pravi domaći kolač, koji divno miriše na mleko, puter i cimet, a ukus mu je između krempite i sutlijša.. Moj krem je nešto tamniji, jer sam koristila smeđi šećer koji ga je obojio. 

napomena: ako koristite obični beli šećer smanjite ga na 100 - 120 gr, zavisi koliko volite slatko. Moja draga prija sa Coolinarike ga je pravila sa belim šećerom i kaže da je sa 140 gr "za nijansu slađi, ali da i nije toliko strašno... ukus je odličan!" 




Isprobano na Coolinarici -> klik